Штука је риба слатководних вода Европе и Сибира, па је могуће да је управо због широке распрострањености управо она заузела посебно место у руским бајкама и фолклору. Ипак, није се појавила само због свог величанства и распрострањености - у старим веровањима штука је имала и духовну и мистичну улогу.
Представница света мртвих
Повезана и са животом и са смрћу и наступа као посредник између света живих и света мртвих. У древним идејама о свету, штука, као становник воденог елемента, према једној верзији, била је повезана са светом мртвих. Према руским веровањима, штука је могла бити весник смрти. Веровало се да ако штука махне репом рибару, он ће умрети у року од две године. Такође се сматрало да је штука упозната са злим духовима и отуда њена способност да мења стварност на одређене начине.
Персонификација људске душе
Према другој верзији, штука персонификује душу, због чега испуњава само духовне жеље, то јест оне које се тичу унутрашње среће, моралних потреба и личног развоја, а не обичних материјалних ствари. Управо због ових древних веза са светом мртвих и духовним царствима, штука је постала тако чест мистични лик у руским народним причама.
Заштитница древних Словена
Поред митолошког значаја, штука је имала и практичну улогу у свакодневном животу Словена. Њени зуби и кости коришћени су као амајлије за заштиту од болести и зла, јер се веровало да у њима лежи моћна животна сила.
"Оштри зуби и кости штуке имају одбијајуће и појачавајуће дејство - на пример, способни су да ублаже бол: против пробадања у боковима или грудима пио се напитак од вилице штуке или прах од осушених зуба штуке", наводи совјетски и руски филолог Александар Викторович Гура.
Ова блиска веза са аспектима из стварног живота објашњава појаву штуке као лика у народним причама. Њена слика и даље инспирише и остаје симбол мистерије и чуда у бајковитом ткиву руске културе.