Магазин
Међународни дан жена и девојчица у науци: Колико жене доприносе науци у Србији, а колико у Русији
Међународни дан жена и девојчица у науци је прилика да се у фокус стави положај жена у научној заједници- а актуелни подаци показују да оне на глобалном нивоу чине мање од трећине запослених у СТЕМ сектору. Међутим, примери Србије и Русије показују да постоје научни системи у којима жене имају већу улогу, што представља охрабрујући темељ за даљи напредак ка равноправности у науци.
Заступљеност жена у СТЕМ областима - природним наукама, технологији, инжењерству и математици - и даље је испод очекивања на глобалном нивоу. Према извештају "Renewable Energy: A Gender Perspective, Second Edition" за 2025. годину, који је објављен поводом Међународног дана жена и девојчица у науци 11. фебруара, жене чине свега 28 одсто запослених у овим областима. Подаци указују да, упркос напретку, СТЕМ сектор и даље у великој мери остаје простор у којем доминирају мушкарци.
Из Удружења ОИЕ Србија поручују да наука и родна равноправност морају да се развијају заједно. Истиче се да су знање и посвећеност универзалне вредности, без обзира на пол, као и да већа разноликост у СТЕМ областима доводи до квалитетнијих и одрживијих решења, преноси Танјуг.
Посебно се наглашава значај узора - девојкама је потребно да виде да је каријера у науци и технологији реална, достижна и пожељна опција.
Академска заједница у Србији има важну улогу у том процесу. Факултети не обликују само знање, већ и начин на који млади људи доживљавају СТЕМ као будући професионални избор. Указује се и на то да инжењерство данас превазилази оквире класичне техничке струке и све више постаје област која нуди конкретан друштвени утицај, решавање стварних проблема и простор за различите перспективе и начине размишљања.
Жене у науци: Каква је ситуација у Србији и Русији
Србија у појединим сегментима бележи резултате који одступају од европског просека. Према подацима из 2024. године, у Европској унији жене чине око 33 одсто запослених у науци, док је у Србији њихов удео знатно већи - око 60 одсто у научним институтима и више од 50 одсто на факултетима. Иако је проценат жена на руководећим позицијама и даље нешто нижи, ови бројеви указују на солидну основу за даљи развој и јачање родне равноправности у научној заједници. Циљ је стварање система који свима пружа једнаке могућности, што је и предуслов за дугорочни друштвени и економски напредак.
Када је реч о међународним поређењима, Русија се издваја као једна од земаља са високим уделом жена у научним истраживањима. Према анализи Института за статистичке студије и економију знања Високе школе економије из 2025. године, у руској науци је запослено око 130.500 жена истраживача, што чини 38,5 одсто укупног броја истраживача.
Тај проценат је упоредив или виши у односу на бројне развијене земље - у Великој Британији удео жена у науци износи 38,6 одсто, у Француској 29,7 одсто, у Немачкој 29,4 одсто, у Јужној Кореји 23 одсто, а у Јапану 18,3 одсто. Највећа заступљеност жена у Русији традиционално се бележи у хуманистичким, медицинским, друштвеним и пољопривредним наукама, где оне чине више од 56 одсто истраживача. У техничким наукама тај удео износи 31,6 одсто, док у природним наукама достиже 41,4 одсто.
Жене истраживачи у Русији имају и висок ниво научних квалификација. Око 37,2 хиљаде њих поседује академски степен, укључујући 6,7 хиљада доктора наука и 30,5 хиљада доктораната. Укупна стопа академског звања код жена чак је нешто виша него код мушкараца - 28,5 одсто у односу на 26,6 одсто.
Ови подаци сврставају Русију међу светске лидере по учешћу жена у научним истраживањима и наглашавају значај њиховог доприноса развоју науке, преноси "РБК Тренд". Истовремено, они одражавају шири глобални тренд ка већој родној равноправности у науци и технологији, што проширује научни потенцијал и ствара услове за нова открића и иновације.
Live
