Особе које су гојазне имају 70 одсто већи ризик ризик од тешких облика заразних болести, а сваки десети смртни исход од заразних болести у свету потенцијално је повезан са гојазношћу, наводи се у новој студији.
Вероватноћа хоспитализације или смртног исхода услед заразних болести, као што су грип, ковид, упала плућа и гастроентеритис, већа је код особа са гојазношћу, према студији објављеној у часопису The Lancet.
"Како се очекује да ће стопе гојазности глобално расти, тако ће расти и број смртних случајева и хоспитализација од заразних болести повезаних са гојазношћу", наводе аутори студије.
Додају да су, ради смањења ризика од тешких инфекција, као и других здравствених проблема повезаних са гојазношћу, хитно потребне политике које подржавају здрав начин живота и губитак телесне масе, укључујући приступ приступачној и здравој храни и могућности за физичку активност.
Шта открива студија
Студија је анализирала податке више од 67.000 одраслих у Финској и више од 470.000 одраслих из базе података UK Biobank како би испитала везу између гојазности и тешких заразних болести. Истраживање је показало да особе са гојазношћу имају знатно већи ризик од хоспитализације и смртног исхода услед заразних болести у поређењу са особама нормалне телесне тежине. Ризик расте са повећањем телесне масе, а највећи је код најтежих облика гојазности.
Научници сматрају да гојазност може ослабити имуни систем и тиме отежати одбрану организма од инфекција.
Ипак, истичу да су потребна додатна истраживања како би се прецизно објаснио механизам ове повезаности, преноси Јуроњуз.
Шта ово значи на глобалном нивоу
Истраживачи процењују да би између 9 и 11 одсто смртних исхода од заразних болести у свету могло бити спречено када би гојазност била елиминисана.
Такође, терет није равномерно распоређен. У појединим земљама удео смртних случајева повезаних са гојазношћу је знатно већи - највиши је у Сједињеним Државама, док је у неким земљама Азије значајно нижи.
Гојазност у Европи
Стопе гојазности расту широм Европе. Према подацима, око 17 одсто одраслих је гојазно, док више од половине има прекомерну телесну тежину. Светска здравствена организација овај тренд назива "епидемијом гојазности". Иако је циљ био да се раст гојазности заустави на нивоу из 2010. године, ниједна европска земља то није постигла.