Читање, писање и учење једног или више страних језика могу да смање ризик од деменције за готово 40 одсто, показује студија која сугерише да милиони људи могу да спрече или одложе развој ове болести.
Деменција је једна од највећих здравствених претњи у свету. Предвиђа се да ће се број оболелих до 2050. године утростручити и премашити 150 милиона широм света, а стручњаци упозоравају да она представља велики и брзо растући изазов за здравствене и социјалне системе у свакој заједници, држави и на сваком континенту.
Истраживачи су утврдили да је бављење интелектуално подстицајним активностима током живота, као што су читање, писање или учење новог језика, повезано са мањим ризиком од Алцхајмерове болести, најчешћег облика деменције, као и са споријим когнитивним опадањем.
Когнитивно здравље у познијим годинама "у великој мери је под утицајем" доживотне изложености интелектуално подстицајном окружењу, кажу истраживачи.
"Наши налази су охрабрујући и указују на то да доследно бављење различитим ментално подстицајним активностима током живота може утицати на очување когнитивних способности. Јавна улагања која проширују приступ подстицајним окружењима, попут библиотека и програма раног образовања осмишљених да подстакну доживотну љубав према учењу, могла би да помогну у смањењу учесталости деменције".
Како је текла студија и шта кажу резултати
Истраживачи су пратили 1.939 особа просечне старости 80 година које на почетку студије нису имале деменцију. Учесници су праћени у просеку осам година и попуњавали су упитнике о когнитивним активностима и ресурсима за учење у три животне фазе. Подстицајно окружење у раном добу, пре 18. године, обухватало је колико су често читали књиге, да ли су у дому имали новине и атласе, као и да ли су страни језик учили дуже од пет година.
У средњим годинама у обзир су узeти ниво прихода у 40. години, кућни ресурси попут претплата на часописе и чланске карате за библиотеку, као и учесталост активности попут посета музејима.
У познијем животном добу, од просечне старости од 80 година, процењивана је учесталост читања, писања и играња игара, као и укупан приход од пензије, социјалног осигурања и других извора.
Током студије, објављене у медицинском часопису Neurology, код 551 учесника развила се Алцхајмерова болест, а код 719 благо когнитивно оштећење.
Истраживачи су упоредили испитанике са највишим нивоом когнитивне подстицајности током живота (највиших 10 одсто) са онима са најнижим нивоом (најнижих 10 одсто). Међу онима са највишим нивоом, 21 одсто је развило Алцхајмерову болест, док је међу онима са најнижим нивоом тај проценат износио 34 одсто.
Након прилагођавања резултата факторима као што су старост, пол и образовање, утврђено је да су виши резултати доживотне когнитивне подстицајности повезани са 38 одсто мањим ризиком од Алцхајмерове болести и 36 одсто мањим ризиком од благог когнитивног оштећења.
Особе са највишим нивоом доживотне подстицајности развијале су Алцхајмерову болест у просеку са 94 године, у поређењу са 88 година код оних са најнижим нивоом, одлагање од више од пет година.
Анализом учесника који су преминули током студије и код којих је урађена обдукција, утврђено је да су они са већом доживотном подстицајношћу имали боље памћење и мисаоне способности и спорије когнитивно опадање пре смрти.
Једно од ограничења студије је то што су учесници накнадно пријављивали детаље о раном и средњем животном добу, па је могуће да се нису свега прецизно сећали. Такође, студија није доказала да доживотно учење смањује ризик од деменције, већ је показала повезаност, пише Гардијан.
Доктори су јасни да налази показују да деменција није неизбежан део старења.
"Ово ново истраживање показује да одржавање менталне активности током живота може смањити ризик од Алцхајмерове болести за готово 40 одсто. То потврђује оно што већ знамо о превентивним корацима које људи могу предузети како би смањили ризик од развоја деменције", кажу.