Магазин
"Музеј у леду": Тајне руске научне станице "Мирни" на Антарктику
Пре тачно седам деценија, Совјетски Савез направио је велики корак у истраживању Јужног пола - отворена је прва совјетска антарктичка станица "Мирни". Од експедиција по екстремним климама до живог света који је окружује, постоји неколико занимљивих разлога зашто је "Мирни" јединствено место на коме се спајају наука и историја.
Станица "Мирни" названа је по једном од бродова Михаила Лазарева, који је 1820. године учествовао у открићу Антарктика. Отварање базе било је део Прве совјетске антарктичке експедиције и означило је почетак присуства Совјетског Савеза на овом континенту.
За науку је то био велики корак - први совјетски научници добили су могућност да у директном контакту са екстремном климом прикупљају податке који и данас имају значај за истраживаче, а у наставку следе најзанимљивије чињенице о овом објекту:
Живи музеј - али и логистичка врата Антарктика
"Мирни" је дуго била централна база СССР на Антарктику. Из ње су кретале експедиције у дубине континента ради оснивања других станица, укључујући чувени "Восток", смештен у близини Јужног геомагнетског пола. У "Мирни" је организован комплетан систем снабдевања, а такође је важила за главну везу између мора и унутрашњости континента. Деценијама су многи научници, инжењери и техничари пролазили кроз њене просторије, где су живели и радили на драгоценим научним пројектима.
Једно од најветровитијих места на свету
Станица није подигнута на леду као већина антарктичких база, већ на четири узвишења од кристалних стена, што јој даје већу стабилност. Међутим, снажни ветрови који овде дувају око 200 дана у години, са ударима од 50 до 60 метара у секунди, стално обликују и "глачају" њене зграде.
За кретање између објеката често се користе тунели ископани у снегу, јер отворени простор може бити превише опасан. Модерна база делимично функционише као систем пролаза и просторија под слојем снегом и леда у висини од неколико метара, а стари совјетски објекти из шездесетих година замрзнути су испод нових зграда, што зграду чини правим "музејем у леду". Поред тога, интересантно је да се база полако али сигурно креће према океану брзином од неколико десетина метара годишње због континуираног кретања ледника, пишу "Известија".
Пингвини и услови којих нема нигде другде на свету
У близини се налази острво Хасуел, дом једне од највећих колонија царских пингвина. Научници деценијама прате њихову популацију, што представља један од најдужих биолошких праћења на свету. У мају 2025. године, научници су забележили рекордан број ових птица - приближно 18.700 јединки.
Поред тога, истражују се и друге биолошке и климатске појаве, од кретања глечера до појава екстремних олуја и утицаја ветра на лед и зграде. "Мирни" је такође природни полигон за тестирање нових технологија и материјала под условима који не постоје нигде другде на планети.
Станица као симбол науке и историје кроз године
Станица је и даље главна логистичка капија за руске антарктичке експедиције и служи као пролаз свих терета, пре него што се расподеле по другим базама. Користи се и као место где се тестирају материјали и технологије отпорне на ураганске ветрове и ледену климу - а иако су старе зграде затрпане снегом, управо тај слој леда чува драгоцену историју и чини "Мирни" станицу правим спојем прошлости и садашњости.
Live
