Данас је Свети Трифун, али и Задушнице - како се обележавају

Српска православна црква и њени верници данас обележавају Тривундан или Светог Трифуна, заштитника винограда, чувара усева од непогода и штеточина, али и заштитника искрене љубави свих хришћана.

Славе га многобројни еснафи, виноградари, механџије, а на литургијама се помиње страдање светитеља Трифуна. Владика Николај је говорио о скромности и исцелитељској моћи светитеља Трифуна, који је у детињству чувао гуске и једини могао помоћи лудој кћери цара Гордија. Сахрањен је скромно, по његовој жељи, у селу Кампсади у Фригији, где је и рођен, пише РТС.

Према народним обичајима, виноградари излазе у виноград и орежу барем један чокот, који потом поливају вином, уз жељу за родном и успешном годином, а због тога је у народу, нарочито у Тимочкој крајини, познат и као "Орезач" или "Зарезој", наведено је у саопштењу Етнографског музеја.

У неготинском крају труднице су симболично орезивале лозу, верујући да ће, по принципу "слично производи слично", виноград боље родити. У појединим деловима Србије овај дан има и додатна значења, па је тако у шумадијским селима Трифундан заветни дан, јер се веровало да светац штити село од града, поплава, инсеката и других штеточина.

У Србији се слави вековима, а у неким селима Шумадије обележава се као заветни дан, јер се верује да штити од града и поплава. 

Када је реч о народним веровањима, она везују Светог Трифуна и за временску прогнозу - ако је на Трифундан ведро и сунчано, верује се да ће година бити сушна и слабијег рода; с друге стране, киша или мраз на тај дан наговештавају добар принос усева и воћа. За дан Светог Трифуна везује се и веровање да се полако буди природа и да пролеће долази управо од овог празника.

Зимске задушнице - дан посвећен упокојенима

Такође, данас су и Велике (зимске) задушнице, дан посвећен мртвима - један од четири велика дана у години када се сећамо својих покојника и упућују молитве за њихову душу. Данас се излази на гробља и пале се свеће покојницима. На гробље се обавезно износи жито, вино и свећа. Постоје још Михољске, Митровске и Духовске или Тројичине задушнице.

Трифундан и Задушнице: сусрет обреда живота и сећања

Свети Трифун и Задушнице обележавају се у српској традицији као важни датуми и интересантно је да некада падају истог дана, што ствара посебан сусрет обреда живота и сећања. На ТикТок налогу свештеника Александра, свештеник објашњава да "14. фебруара, најпре у храму прослављамо Светог Трифуна, а затим, пошто су и Задушнице - у храму или на гробљу, молитвено се сећамо свих наших упокојених сродника.

У једном дану сведочимо љубав према покојнима и према живима. Зато, нема разлога ни за страх, ни за сујеверје, јер сваки дан живота је дар Божији на коме се захваљујемо кроз дела љубави".

Даље, свештеник закључује да се "упали свећа у цркви или на гробљу и да може слободно да се купи цвет неком вољеном, али да се ради што чешће, а не само једном у години".

Дан заљубљених или Свети Трифун 

Исти дан многи људи, како у свету, тако и код нас, обележавају Дан заљубљених. Истог датума Католичка црква обележава Светог Валентина, који је ранохришћански светитељ такође из трећег века. Живео је на југу Италије, био је епископ и мученички је пострадао. Оба свеца обележавају и православна и католичка црква, само не истог дана; католичка црква прославља Светог Трифуна 10. новембра, док се православна црква Светог Валентина сећа 12. августа.

На Дан заљубљених или Дан Светог Валентина обично вољеним особама се дарују поклони и цвеће. О овом дану постоје бројне легенде, а према најпознатијој, назив је добио по свештенику Валентину, који је тајно венчавао заљубљене парове упркос забрани.

Многи парови га обележавају и код нас, па управо због тога буду и полемике на мрежама да ли се слави Свети Трифун или Дан заљубљених. Без обзира шта обележавамо, празници подсећају на важност љубави као темеља добрих односа.