Данас је Сретење Господње, срећу се зима и лето

Сретење је један од 12 највећих празника хришћанства, а сама реч "сретење" означава сусрет. Први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четрдесетог дана по Божићу. Празник се обележава још од времена цара Јустинијана и представља успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.

Овај празник, спада у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.

Поменути догађај из живота цркве описан је у четворојеванђељима где се међу сведоцима помиње и Ана кћи Фануилова, која је присуствовала Сретењу Господњем и потом објавила становницима Јерусалима да је "коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван".

Предање даље наводи да су фарисеји обавестили цара Ирода о догађају у јерусалимском храму. Уверен да је то нови цар кога су најавили пророци са Истока, Ирод је наредио да убију Исуса. Међутим, према упутству Анђела Божјег, божанска породица је већ била на путу за Мисир.

То је био први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма. Новорођеног Христа у наручје је примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац.

У православној цркви то је један од најсвечанијих догађа праћен речима које праведни Богоносац изговара са Богомладенцем у наручју и уједно једном од најлепших православних вечерњих молитви: "Отпусти сада раба твојега Господе, јер видеше очи моје спасење твоје..."

Сусрет Христа и светог старца Симеона не представља само један од важних догађaјa из Спаситељевог живота, већ из њега исијава духовни значај који просветљује свакога од нас, пише на порталу СПЦ. Из овог светог и благодаћу испуњеног сусрета открива се велика тајна сједињења Бога и човека у личности Богочовека Христа, а кроз његово тело и пречасну крв којима се сједињујемо на свакој Светој Литургији, открива се и тајна сједињења човечанског рода и све творевине Божије са Богом.

Народна веровања и обичаји

Постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Ако данас осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке се врате у зимски сан, онда ће зима потрајати још шест недеља. А ако не виде сенку и изађу из пећине како би пронашли храну, зима је завршена. Постоји веровање да девојке треба да пазе ког мушкарца ће ујутру првог срести, јер ће и будући младожења личити на њега. Још један од обичаја био је да се на Сретење Господње обавезно пале свеће, јер се верује да пламен свеће кућу штити од грома и других несрећа, али и да има чаробну моћ.

Слава и Дан државности

Слава Сретења веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје.

Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Карађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, а Република Србија на овај дан слави Дан државности.