"Према последњим подацима, 17,6 одсто светске популације се сматра неплодним. То значи да је свака шеста особа - жена или мушкарац - неплодна. Што се тиче мушког доприноса зачећу, она износи око 50 одсто", навео је за РИА Новости уролог Дмитриј Корољов.
Стручњак додаје да су најчешћи узроци неплодности код мушкараца генетске абнормалности, варикоцела, гојазност, као и пратеће болести попут артеријске хипертензије и дијабетеса, према подацима Универзитета Сеченов.
Међутим, плодност није једина препрека - све више људи широм света има мање деце него што би желело , али не зато што не желе породицу, већ зато што им околности то отежавају или онемогућавају.
Према недавним подацима Уједињених нација, глобална стопа фертилитета пала је на мање од половине у односу на шездесете године прошлог века и у већини земаља спустила се испод нивоа потребног за одржавање броја становника. Истраживање Фонда за становништво Уједињених нација (UNFPA) показује да скоро 20 одсто одраслих у репродуктивном добу у 14 земаља верује да неће моћи да има онолико деце колико жели.
Уместо здравствених разлога, испитаници као главне препреке наводе финансијска ограничења, отежан приступ здравственој и репродуктивној нези, као и осећај забринутости због будућности. Чак 39 одсто испитаних истиче финансијске проблеме као кључни разлог, 19 одсто наводи проблеме са становањем, 12 одсто недостатак квалитетних опција за бригу о деци, док 21 одсто указује на незапосленост или несигуран посао.
"Постоји велики број људи који би били спремни да имају децу ако би услови били повољни. Обавеза држава је да обезбеде мере добробити и социјалне заштите које омогућавају баланс између посла и приватног живота, сигурно запослење, бољу здравствену заштиту и услуге", наводе из ове организације.
У извештају се наглашава да је "права криза" заправо криза репродуктивне аутономије - немогућност појединаца да доносе слободне, информисане и неометане одлуке о сексуалним односима, коришћењу контрацепције и заснивању породице. Док стопе фертилитета опадају, поједине владе предузимају драстичне мере како би подстакле младе да доносе одлуке о родитељству у складу са националним циљевима, али извештај указује да притисак није решење.
Додатни фактор представља страх од будућности: Око 14 одсто испитаника наводи да су их политичка или друштвена нестабилност навеле да имају мање деце него што су планирали, док 9 одсто истиче бриге у вези са климатским променама и деградацијом животне средине.