Мозак може да остане свестан сатима након "смрти", откривају научници у великој студији
Након проучавања искустава блиске смрти особа које су се опоравиле након срчаног застоја, једна од учесница конференције позвала је на поновну процену "реверзибилности смрти", поручујући да би лекари требало дуже да наставе са покушајима реанимације пацијената.
Она је такође напоменула да болнице треба да "поново процене своје напоре током реанимације" и тренутак у којем почињу са узимањем органа за донирање.
Како се наводи, смрт се дефинише као неповратан прекид циркулаторне и мождане функције, али тачан тренутак у којем се то дешава може бити теже одредити него што се раније мислило.
Студенткиња на Државном универзитету Аризоне Ана Фаулер рекла је да прелаз између живота и смрти можда није изненадно искључивање свести, већ "постепени процес" који наука може све више "не само да одлаже већ и да директно оспорава".
На састанку Америчког удружења за унапређење науке у Финиксу, она је истакла да нови докази указују на то да биолошке и неуронске функције не престају нагло.
Уместо тога, оне опадају током више минута до сати, што сугерише да се смрт одвија као процес, а не као тренутни догађај.
"Студије срчаног застоја показују да се до 20 одсто преживелих сећа свесних искустава током периода одсуства кортикалне активности, а неки пријављују и проверљиве перцепције", указала је Фаулер.
Она је анализирала десетине студија и академских публикација, укључујући и оне о "неуроелектричној активности на прагу смрти".
Студија из 2019. године открила је да је "мозак способан да емитује електричне сигнале много минута након смрти, или чак сатима ако је сачуван", наводи Тајмс.
Директор истраживања интензивне неге и реанимације на Универзитету у Њујорку, Сем Парнија, рекао је да је вероватно да ће многим људима који умру у болници последња ствар коју чују бити лекар који изговара речи "време смрти", јер остају свесни дуже него што се очекивало.
Студија из 2023. године у часопису "Resuscitation" открила је да се свест, будност и когнитивни процеси могу јавити током срчаног застоја и до сат времена док се изводи реанимација (КПР).
Фаулер је рекла да смрт треба посматрати као нешто што има различите фазе.
"Имате рак трећег стадијума, рак другог стадијума. Па, постоје и фазе смрти", навела је она.
Према њеним речима, потребна су даља истраживања како би се проценило најбоље време за почетак узимања органа од донатора након њихове смрти.
Око једне трећине донација органа обавља се након срчаног застоја, а медицински тимови обично настоје да органе преузму у року од неколико минута након проглашења смрти како би били погодни за трансплантацију.
Представљајући свој рад панелу стручњака на конференцији, приметила је да разумевање биолошког времена смрти може помоћи да се ове одлуке доносе са научном тачношћу и етичком јасноћом.
"Истраживања су показала да се мозак не гаси одмах када срце престане да куца. Кратки налети организоване мождане активности, често назване свесност, могу се јавити након срчаног застоја, а неки пацијенти који су оживљени пријављују свесна искуства током овог периода. Они се сматрају људима који су имали искуства блиске смрти, или сећања на искуства смрти", закључила је Фаулер.
