У Русији почела Масленица - "најслађи" празник у години посвећен доласку пролећа

Масленица, стари словенски празник који вуче корене још из паганских времена, данас је један од највеселијих у Русији. Ове године Масленица се обележава у недељи између 16. и 22. фебруара, а ево и који се обичаји за овај празник везују.

Историја празника - од дохришћанске епохе до савременог обележавања

Масленицу су обележавали источни словени, а сам празник био је посвећен испраћају зиме и доласку пролећа. Сличне традиције, које су симболизовале обнављање природе и почетак новог циклуса имали су и други индоевропски народи.

Сагласно једној, можда и најпопуларнијој верзији, Масленица је била посвећена богу Велесу, покровитељу стоке и плодности, док неки верују и да се Масленица заправо симбол буђења земље, јер у време када се она празнује већ топлије.

Са доласком хришћанства пагански обичаји делимично су модификовани, а Масленица је у црквену традицију ушла као Сирна седмица - недеља уочи Великог поста у којој се народ весели, припрема гозбе и спрема за духовно чишћење. 

Палачинке су главне звезде Масленице

Припрема палачинки једна је од најпопуларнијих традиција која се везује за Масленицу - округле и жуте, оне представљају Сунце које коначно греје све више и захваљујући коме пољопривредне културе успевају и дају богате приносе. 

Друга најпопуларнија традиција је спаљивање Масленице - лутке у облику жене, која уместо главе најчешће има Сунце. Спаљивање се обично организује у парковима или излетиштима широм Русије, а догађају присуствује велики број људи.

Често се за Масленицу организује и пењање на дрвени стуб, на чијем се врху налазе необични поклони - они најспретнији добијају поклоне који су на самом врху, док они мање вични могу остати и празних руку.

Масленична недеља - сваки дан има другачије традиције

Понедељак се назива "Сусрет" - тог дана се обично праве први ручкови и планира пријем гостију, а да би у кући увек било новца, прво се правила велика количина палачинки (бљини), а затим до детаља рибала и сређивала кухиња.

У понедељак се такође одаје почаст и преминулим члановима породице, али и моли за здравље стоке (или кућних љубимаца). Руси верују да тог дана не треба планирати будућност, позајмљивати новац нити га трошити на глупости.

Уторак је дан за флертовање - по традицији овога дана млади се скупљају у кући неке неудате девојке из друштва, а током вечере "баца се око" на некога од гостију. Упознавање током Масленичне недеље увек је добар знак.

У уторак се обично посао ставља по страни, или, у најмању руку, обавља само оно што нам не представља претерано оптерећење. Тај дан посвећен је весељу и друштву, а не самоћи и миру. 

Среда се назива и "Лакомка" - у среду свака брижна мајка може да утиче на личну срећу своје ћерке, и према руској традицији, њеног изабраника позове на палачинке. Што више мушкарац поједе - то ће срећнији, богатији и дужи брак имати.

На "Лакомку" се обично враћају дугови, моли за заштиту породице и породичне среће, али и за заштиту од непријатеља. Да бисмо се заштитили од крађа, под отирач треба да ставимо кованицу златне боје.

Четврти дан Масленичне седмице је резервисан за весеље - по традицији овај дан треба провести ван куће и уживати у зимским чаролијама – санкање, клизање, скијање и остали зимски спортови одличан су начин да се проведе време.

Иако је Масљеница посвећена палачинкама, у четвртак палачинке нису главне звезде – већ кекси и штрудле са разним надевима, а срећа ће се осмехнути онима који их буду припремали.

У петак је обично "Таштино вече" -  ташта зове у госте још у среду, када су јој у госте долазили ћерка са зетом. У случајевима када је у породици тензична атмосфера, ташта баш овај петак користи како би са младима изгладила односе.

Према традицији, у петак се унучићи предају бакама и декама са мужевљеве стране, како би муж ташти показао  колико је галантан и великодушан. У петак је обичај да се дарују дарови и бави хуманитарним радом, али и угађа себи.

Суботом се организује "Заовина седељка" - тог дана муж коначно "предаје штафету" својој супрузи и сада је њен ред да искаже поштовање мужевљевој породици, а нарочито свекрви и његовим сестрама. 

Уколико пак у госте нема кога до позове (да, и то се дешава) - то је дан за здравље и забаву са малишанима. Деци се даје потпуна слобода да се играју како год пожеле, без критика и ограничавања од стране строгих родитеља. 

У недељу се обележава "Испраћај Масленице" - овај дан у народу се зове и Недеља опраштања. По традицији, тог дана спаљује се фигура Масленице (овај обичај задржао се још из паганских времена) и поприлично је интересантан.

Недеља опраштања је дан када се у Русији тражи опроштај за све грехове које смо некоме учинили, а као одговор на молбу за опроштај изговара се: "Ја праштам, и Бог ће ти опростити". Добро би било тог дана учинити и неко добро дело.