Руски научници направили уређај за брзу процену ризика од рака и старења

Уређај за брзо откривање оштећења ћелија која убрзавају старење и изазивају рак и друге болести развили су научници из Санкт Петербурга. По прецизности надмашује раније познате инструменте анализе један и по до два пута и поставља основу за развој нове генерације експрес-тестова

Због пушења, конзумирања алкохола, удисања загађеног ваздуха, хроничних болести и других фактора, у људском организму се акумулирају реактивне форме кисеоника. У прекомерној количини ове честице оштећују протеине и ДНК, изазивајући оксидативни стрес - стање које убрзава старење и повећава ризик од развоја онколошких обољења, као и болести мозга, срца и крвних судова, навели су у Руском научном фонду (РНФ).

За дијагностику оксидативног стреса, научни тим из Санкт Петербурга користио је појаву хемилуминисценције - емитовање светлости током хемијске реакције. Као индикатор служи луминол, супстанца која да светли у контакту са реактивним формама кисеоника, преносе РИА Новости.

Научници су развили микрофлуидни чип - уређај у коме луминол и раствор са слободним радикалима пролазе кроз микроканале са посебним рељефом који фрагментира и брзо меша течност. Ово омогућава брзо и прецизно одређивање нивоа реактивних форми кисеоника у организму.

Према речима аутора, развијени инструмент омогућио је мерење нивоа реактивног кисеоника у експерименталној смеши један и по, до два пута прецизније у односу на метод ручног мешања реагенаса.

Примена хемилуминисцентне анализе није ограничена само на медицину. Метод се, на пример, може користити у форензици за откривање скривених трагова крви.

"Уређај који смо предложили отвара пут ка развоју нове генерације аналитичких инструмената за различите биомедицинске задатке, на пример за експрес-анализе из једне капи крви и процену ефикасности терапије онколошких болести. У наредном периоду планирамо да унапредимо режиме управљања протоком у микроканалима, што ће омогућити детаљнију анализу динамике процеса", изјавио је учесник пројекта, инжењер-истраживач Међународног научно-образовног центра за физику наноструктура Универзитета ИТМО Глеб Симоненко.

Истраживање су спровели научници са Универзитета ИТМО, Санктпетербуршког академског универзитета "Ж. И. Алфјоров" Руске академије наука и Института за аналитичко инструментарство РАН. Резултати су објављени у часопису Microchemical Journal.