Иако многи од нас описују језу коју осећамо током ниских температура као "хладноћу у костима", наше кости саме по себи немају рецепторе за температуру као кожа, јер су смештене испод слојева мишића, везивног ткива и коже. Међутим, њихов спољашњи омотач - периостеум - богат је нервним завршецима који реагују на притисак, деформацију и повреду.
Иако краткотрајна изложеност хладноћи не представља проблем за кости, продужено излагање током више недеља може утицати на њихову дужину, дебљину и минералну густину. Другим речима, кости не "осећају" хладноћу као кожа, али ипак може утицати на њихову структуру и функцију.
Много израженије промене дешавају се у мишићно-скелетним ткивима. Синовијална течност, која подмазује већину великих зглобова, постаје гушћа када температура падне. Зглобови се теже покрећу, а осећај нелагодности је јачи, посебно код људи са реуматоидним артритисом или остеоартритисом. Хладноћа онда изазива контракцију ткива, па тетиве које повезују мишиће са костима и лигаменти који стабилизују зглобове постају укоченији. Мишићи тада морају да уложе већу силу да би покренули кости, а обим покрета се смањује. Влага, која је у неким поднебљима присутна током целе године, додатно појачава тај осећај укочености.
Наш организам најбоље функционише на око 37 степени Целзијуса, али екстремитети нам могу бити и до 6 степени хладнији. Управо када су температуре ниске, тело смањује проток крви ка екстремитетима како би заштитило унутрашње органе, а мање крви у периферним ткивима доноси већу склоност ка стезању и укочености.
Све ове промене повећавају механички притисак на рецепторске ћелије у костима и околним ткивима, што може активирати рецепторе бола, а мозак тај сигнал може протумачити као дубоку, продорну хладноћу.
На доживљај хладноће утиче и мањак сунчеве светлости током зимских месеци. Када дан краће траје, кожа синтетише мање витамина Д. Познато је да недостатак овог витамина доводи до проблема са костима, као што су рахитис код деце и остеомалација код одраслих, али ниски ниво витамина Д доводи и до веће осетљивости на бол, посебно мишићно-скелетни.
Осим тога, низак ниво витамина Д повезује се и са појачаним симптомима анксиозности и депресије, а ова стања могу утицати на толеранцију на температуру. Зато сув, али сунчан минус често делује подношљивије од влажне, сиве хладноће, према речима професора анатомије Адама Тејлора, преноси "Сајенс алерт".
Срећом, постоје једноставне стратегије да нас кости мање "боле" када захладни. Довољан унос калорија омогућава телу да производи топлоту, више слојева одеће задржава ту топлоту уз кожу, а кретање подстиче циркулацију, па нас лако загреје.