Двобој је био последица гласина о непримереном понашању официра, који се наводно удварао Пушкиновој жени, Наталији Гончаровој, што је песника доводило до беса. Супарници су се помирили у новембру претходне године - Дантес се чак оженио Наталијином сестром Јекатерином Гончаровом, која му је касније родила четворо деце, што је требало да буде довољан доказ да га не интересује песникова жена.
Међутим, чак ни ово формално помирење није спречило даље сукобе и гласине. Дантес наводно није престао да се удвара Пушкиновој супрузи - па су песникова љубомора и повређени понос довели до тога да га коначно изазове на двобој.
Историчари истичу да је Пушкин био изванредан стрелац, могао је прецизно да погоди мету са удаљености од двадесет корака - али његова последња интензивна пракса гађања одржана је 14 година пре двобоја са Дантесом. Поред тога, претходних седам година није учествовао у двобојима, док је официр Дантес био вешт стрелац и младо војно лице.
Да ли је Дантес прекршио кодекс двобоја
Многи сматрају да су Дантес и његов секундант прекршили тадашња правила двобоја, а да је Пушкин био толико разјарен поводом дуела да на то није обратио пажњу. Осим тога, његов секундант Константин Данзас био је слабо упућен у такве ствари. Историчари се позивају на сведочанства да је Дантес можда унапред нанишанио свој пиштољ, док Пушкин није имао такву могућност. Мимо општеприхваћених правилима дуела било је и то што се Дантес окренуо боком према противнику чиме је добио неправедну предност. Пушкинов секундант, Константин Данзас, није био упознат са тајним правилима двобоја, што је додатно отежавало песникову позицију.
Дантесов хитац је био фаталан - Пушкин је задобио рану у стомак која му је убрзо одузела живот. Двобој је открио колико су тадашњи кодекси части, у судару са људским слабостима и преварама, често били недовољни да заштите живот. Наравно, да се двобој одиграо данас, песник је могао бити спасен - лекари су више пута напоменули да рана није била веома озбиљна, али тадашња медицина није успела да излечи Пушкина.
Између истине и гласина
Постоји више теорија о правом узроку двобоја који је окончао песников живот, јер је у то време било много сведока ове драме, од лекара до блиских пријатеља. Наравно, свако има своју верзију приче. Претходно је наведена класична верзија, која се учи у средњој школи - Пушкин је био љут јер се Француз удварао његовој лепој жени. Међутим, постоје и друге претпоставке, према историчарима.
Најзанимљивију верзију изнео је кнез Александар Васиљевич Трубецкој, који није био Пушкинов близак пријатељ, али га је добро познавао из петербуршког високог друштва.
Према његовим сећањима, Пушкин уопште није био љубоморан на наводну везу своје жене Наталије са Дантесом. Напротив, тврдио је да је песник био заљубљен у другу Наталијину сестру, Александру, која је и сама годинама гајила осећања према њему. Дантесова удварања Наталији наводно су била више друштвена игра него права страст, а Пушкину је код Дантеса највише сметала његова дрскост и понашање. Прави разлог сукоба, по овој верзији, био је страх да би Александра могла да отпутује са Дантесом и његовом супругом Катарином из Русије.
Сасвим другачији угао нуди барон Лотар де Хекерен Дантес, потомак Жоржа Дантеса. Он тврди да је Пушкин искрено волео Наталију, али да је истовремено настојао да је "обликује" по својој мери, не допуштајући јој пуну самосталност. Као доказ наводе се песникова писма ташти у којима истиче да је дужност супруге да се покорава мужу. Према овој интерпретацији, Пушкин је желео смирен, породичан живот, али је временом схватио да се Наталија није осећала исто.
Након анонимног писма о наводном неверству своје жене 4. новембра 1836. године, Пушкин је схватио да је Наталија прихватила Дантесова удварања - не физички, већ емотивно. Та "духовна издаја" била је, по Фридкину, кобни ударац. Песников свет се срушио, изгубио је ослонац и последњи месеци живота били су обележени колебањем и очајем. Неки савременици су чак веровали да Пушкин није настојао да избегне смрт, већ да ју је, свесно или несвесно, призивао.
Тако су настале занимљиве приче: У једној, Пушкин је био љубоморан супруг, па човек запетљан у компликовану љубавну причу или повређени муж који није могао да поднесе "духовну издају". Ипак, истина је, као што често буде у историји, вероватно сложенија од обе верзије.