Ови совјетски производи и данас буде носталгију код Руса

Без обзира на то колико данас постоји избора у прехрани, одређени производи из СССР-а и даље код Руса буде носталгију за минулим временом. У наставку је списак најпознатијих намирница тог периода.

"Докторска" кобасица није случајно добила то име

Тридесетих година прошлог века њен рецепт је посебно осмишљен као дијетална храна за грађане. Била је намењена онима чији је организам био исцрпљен годинама глади. 

Чак 60 одсто производа чинила је немасна свињетина, још 25 одсто маснија свињетина, око 10-12 одсто чинила је говедина највишег квалитета, 2,5 одсто со и остатак шећер. То је класичан састав кобасице која је имала пуно право да носи назив "докторска".

Напитак "Тархун"

Развијен је још крајем 19. века, али је дуго остао локални производ, популаран углавном у Грузији. Испоручен је и у Кремљ, где је, како се тврдило, имала бројне поклонике. Када се појавио у широј продаји, брзо је стекао велику популарност. Најпре због боје - тако јарко зеленог и необичног напитка није било. Потом и због укуса - специфична кавкаска трава давала је незаборавну арому. Та трава носи егзотично име естрагон, па су многи веровали да зелени напитак није само укусан, већ и користан за здравље и дуговечност.

Конзервирано месо (тушонка)

Припремало се од различитих врста меса и стандарди су дозвољавали производњу од говедине, јагњетине, свињетине, коњетине, па чак и меса од дивљали. Тушонка је пре свега служила потребама војске, јер се дуго могла чувати. Постојале су и јефтиније варијанте, где су захтеви за квалитет меса били нешто нижи. Могла се наћи и тушонка са хељдом или неком другом кашом, али се више ценила она без додатака.

Кондензовано млеко

У СССР-у неизоставно је било и кондензовано млеко у лименци са препознатљивом плаво-белом етикетом. Тај дизајн настао је још тридесетих година прошлог века, иако се производи у Русији још од 1881. године. Није се само куповало у продавницама - често се делило и у предузећима, као део празничних пакета. 

Топљени сир

Познат и као "сир Дружба", мада је носио и друга имена. Није то био обичан сир, већ читав феномен. Због ниске цене и сталне доступности у продавницама, служио је као брза ужина у свакој прилици. Сналажљиве домаћице додавале су га у разна јела - салате, намазе, па чак и супе.

Грашак

Зелени грашак је најчешће био мађарски, бренда Глобус. Тешко је рећи зашто совјетска прехрамбена индустрија није успела да парира Мађарима у производњи грашка. Можда је ствар била и у амбалажи - лименке су се касније дуго користиле за чување ексера и разних ситница.

На листи се налази риба у парадајиз сосу, квас, као и сладолед који је важио за један од најквалитетнијих у свету, без адитива, и чак се извозио у Европу.