Пролеће нам ускоро стиже, али са њим често долазе и здравствене тегобе. После зиме, имунитет нам је ослабљен, биоритам се мења, а временске осцилације додатно оптерећују срце, крвне судове и нервни систем. Управо зато се у овом периоду чешће јављају рецидиви гастроинтестиналних обољења, алергија, кардиоваскуларних проблема и психичких сметњи, а у наставку откривамо које болести се најчешће погоршавају у пролеће и зашто.
Главни узроци проблема са здрављем у пролеће су недостатак витамина током зиме (пре свега витамина Д, Ц и Б), нагле промене температуре и атмосферског притиска који утичу на крвне судове и имуни систем, као и промене биоритма и повећање дневног светла. Поред тога, повећава се количина алергена у ваздуху.
Најчешће пролећне тегобе погађају гастроинтестинални систем. Особе са хроничним гастритисом, чиром на желуцу или дванаестопалачном цреву су нарочито угрожене, јер након зиме имунитет слаби, а слузокожа желуца постаје осетљивија на хлороводоничну киселину.
Стрес и дијете које људи држе како би били "спремни" за лето додатно погоршавају варење и активирају хелико бактерије. "Ако имате хроничну гастроинтестиналну болест, не чекајте да се погорша. Да бисте спречили рецидиве, важно је да редовно посећујете гастроентеролога и прилагодите терапију, чак и ако не осећате тегобе", објашњава за портал "Аргументи и факти" гастроентеролог Олга Чернова. "Већину гастроинтестиналних болести узрокује упала која повећава киселост желуца, а лекови обично јачају слузокожу и нормализују лучење желудачне киселине."
Пролеће је такође изазовно време за оне који пате од алергија и астме. Како биљке цветају, у ваздуху се појављују полен дрвећа као што су јова, бреза, храст и траве, па долази до симптома полинозе: Зачепљен нос, свраб и сузење очију, кијање. Код астматичара, алергени, промене температуре и влажности, као и гриње из прашине, могу изазвати нападе.
Кардиоваскуларне болести такође реагују на променљиво време. Људи са хипертензијом или хипотензијом често осећају нестабилан крвни притисак због флуктуација атмосферског притиска и температуре, што утиче на васкуларни тонус.
Проблеми мишићно-скелетног система и коже такође се интензивирају у пролеће. Зглобови реагују на влагу, промене времена и атмосферског притиска, па артритис и остеохондроза чешће изазивају бол. Атопијски дерматитис, екцем и псоријаза такође се погоршавају услед сувог ваздуха, алергена, недостатка витамина и промене температуре.
Ментални поремећаји и неурозе такође се погоршавају у пролеће. Психотерапеути пријављују више пацијената са анксиозношћу, депресијом и поремећајима сна у пролећном периоду. Дуги дневни сати и хормонске промене могу изазвати осећај дисонанце између очекивања новог живота и стварности, што погоршава депресију.
На крају, заразне болести попут прехладе, респираторних вирусних инфекција и грипа имају свој врхунац не само у јесен, већ и у пролеће, због променљивих временских услова и ослабљеног имунитета.