Овај пост назива се и Велики и Васкршњи, због посебне важности, али и дужине трајања. Назива се и Часни зато што обухвата време страдања Исуса Христа и представља време духовне припреме за прославу Христовог васкрсења.
Уз уздржавање од јаке и мрсне хране, још важније за пост је уздржавање од гнева, лоших мисли и дела.
Пост траје седам недеља, односно 48 дана, а завршава се на празник Васкрсења Христовог – Васкрс.
Васкршњи пост увек почиње у понедељак – први понедељак поста назива се Чисти, као и прва седмица поста. Чиста недеља позната је и као Тодорова недеља, а током прва три дана (понедељак, уторак и среда), односно Тримирја, важе најстрожа правила уздржања.
Обичај је да се током прве – Чисте недеље, спрема цела кућа. Верује се да је данас добро започети велике послове, јер ће бити успешни.
Верници који посте цео пост требало би да посте на води, осим суботом и недељом, када се дозвољава пост на уљу и конзумирање вина.
Такође, на празнике Благовести и Цвети може да се једе риба.
У нашем народу је познато да већина људи пости углавном прву и последњу седмицу поста, и то на води.
Током Великог поста верници приступају покајању, праштању и молитви, а циљ је да достојно дочекају највећи хришћански празник.
Последњу недељу пред Васкрс верници проводе у строгом посту, молитви и покајању. Од понедељка до среде пости се на води, у четвртак, на дан Великог бденија, дозвољено је уље, док се на Велики петак налаже уздржање. У суботу се поново пости на води, а када у недељу дочекамо Васкрс, Велики пост је завршен.
Патријарх српски Порфирије поручио је поводом почетка Великог поста да постом "чистимо њиву наше душе, да би из ње изникла засејана семена врлине добра, љубави, милосрђа и човекољубља".
"Почиње Велики пост који је припрема за највећи, најважнији и суштински празник, празник који открива смисао наше вере, празник Васкрсења Господњег", поручио је у Сиропусну недељу патријарх Порфирије, који је началствовао светом Литургијом у храму Светог Саве на Врачару.
Патријарх је истакао да молитва Оче наш треба да буде упутство за оно што је важно да знамо током поста, који јесте подвиг, али који подразумева и молитву и покајање, а покајање у себи укључује и праштање.
"Ако ми будемо праштали сагрешења других, Господ ће нама опростити и већ је опростио. Међутим, ако ми не будемо били спремни да праштамо другима, ми нећемо бити способни да препознамо милосрђе Божје, да усвојимо и примимо Његов опроштај, јер ће у нашим душама бити горчина, лед, мржња, мраз и хладноћа. То је оно што треба да имамо на уму, браћо и сестре, током читавог овог поста", казао је патријарх.
Истакао је да пост није сам себи циљ.
"Није најважније током поста да се бринемо о спољашњим правилима поста, иако је пост предвиђен човекољубивим умом Цркве да га практикујемо онако како описују црквена правила, искуство Цркве и искуство светих. Заиста постоје упутства и правила која треба да знамо и треба да колико год можемо користимо и испуњавамо та правила као помоћна средства и као смернице, али знајући да правила нису циљ. Правила су помоћна средства и оруђа, као и читав пост који нас води једном и јединственом циљу, а то је заједница са Богом и заједница љубави са другим људима", поручио је патријарх.
Подсетио је да не треба да постимо, како нас подсећа Јеванђеље, као лицемери, да би нас други људи видели.
Патријарх Порфирије је истакао је да пост не треба да нам буде само телесна дисциплина, само дијета, него "треба да се боримо против сваке зле помисли, против сваке ружне емоције, против свега онога што је супротно Божјој вољи и што је супротно нашој природи".
Васкршњи пост сматра се периодом духовног очишћења и припреме за највећи хришћански празник.