Многи музеји будућности вероватно неће бити тихе сале у којима пролазимо поред слика - већ сада су роботи, камере које читају емоције и дигитални аутори постали део света уметности, а изгледа да се развој у овом правцу наставља.
Нове технологије користе се за откривање изгубљених дела, реконструкцију ремек-дела и проверу аутентичности слика које су деценијама стајале у највећим галеријама света. У наставку следи неколио примера нове ере музеја широм света:
Четбот уместо водича
Један од најједноставнијих начина комуникације са публиком данас су четботови. На пример, у Музеју уметности Акрона у Охају посетиоци су током једне изложбе могли да разговарају са дигиталним водичем Дотом преко аликације. Бот је креирао персонализовану туру и постављао питања која су подстицала на размишљање о делима.
Сличан модел интеракције уведен је и у Музеју сутрашњице у Рио де Жанеиру. Посетиоци су добијали картицу са чипом и на крају обиласка разговарали са четботом. На основу њихових одговора о томе шта би желели да промене у свету, систем је анализирао податке и нудио персонализоване предлоге. Поред тога, хуманоидни робот Пепер појавио се 2018. године у неколико музеја у Вашингтону, где је одговарао на питања и позирао за селфије.
Камере које "читају" публику
У Музеју кеја Бранли се 2016. године појавио необичан експеримент: Робот-критичар по имену Беренсон, који је анализирао реакције посетилаца - осмехе, мрштење, задржавање погледа - и на основу тога "учио" шта је публици привлачно. Камера у његовом "оку" бележила је емоције, а алгоритам је временом развијао сопствени систем процене.
Током пандемије, италијански музеји у Болоњи, Парми и Риму користили су камере за контролу дистанце и ношења маски, а и данас се слична технологија користи за анализу реакција на појединачна дела. Систем може да региструје основне емоције и прати кретање погледа.
"Оживљавање" уметника
Софистицираније технологије данас не служе само анализи публике, већ и стварању потпуно новог искуства изложбе. У Музеју Салвадора Далија је 2019. године представљен пројекат "Dalí Lives", поводом 115 година од рођења уметника. Уз помоћ вештачке интелигенције и дипфејк технологије, посетиоци су могли да се "сусретну" са дигиталном верзијом уметника и чују његову причу, преноси "РБК Тренд".
Да би та илузија била уверљива, тим је прикупио архивске интервјуе, писма, цитате и фотографије. Алгоритам је анализирао хиљаде кадрова како би што прецизније реконструисао црте лица, мимику и начин говора. Добијени дигитални модел постављен је на тело глумца сличне грађе и израза лица, док је глас синхронизован са интерпретацијом која верно прати Далијев специфичан акценат - мешавину шпанског, француског и енглеског.
Вештачка интелигенција као детектив
Вештачка интелигенција користи се и за откривање скривених дела. Испод слике "Оброк слепца" Пабла Пикаса откривен је портрет нагe жене у чучњу, из његовог Плавог периода, а слика је накнадно реконструисана помоћу алгоритама и 3Д штампе.
АИ такође све чешће преузима улогу "дигиталног форензичара" у свету уметности. Ндавне анализе засноване на алгоритмима указале су да за слику "Самсон и Далила", која се приписује Рубенсу, постоје озбиљне сумње у ауторство.
Уместо ослањања на интуицију стручњака, алгоритми разлажу дело на микродетаље: Густину и правац потеза четкицом, начин наношења пигмента, типичне композиционе обрасце. Те параметре затим упоређују са великим бројем потврђених Рубенсових радова и на основу статистичке анализе израчунавају вероватноћу да је у питању исти аутор. Дакле, иако је деценијама пресуђивало људско око, сада одлуку доноси технологија.