Када астронаути буду пролазили поред мистериозне, даљe стране Месеца, видеће део који чланови "Аполо" мисије нису могли да посете због орбита својих капсула. Овај подухват, који се очекује да полети већ почетком марта, биће први људски лет у близину Месеца после више од 50 година и покренуће нову еру истраживања која би могла да одговори на дуго постављана питања о земљином природном сателиту.
"Још увек постоје многе ствари о Месецу које на први поглед не разумемо", кажу стручњци.
Кључни узорци прикупљени током "Аполо" мисија крајем шездесетих и почетком седамдесетих година дали су основу за тренутно разумевање Месеца. Лунарне стене и тло откриле су нове информације о пореклу и саставу Месеца, а недавно анализирани узорци који до сада нису истраживани, као и узорци прикупљени роботским мисијама, показали су изненађујуће откриће - воду заробљену у стенама.
Међутим, "Аполо" мисије ишле су на сличне локације близу Месечевог екватора на ближој страни Месеца, где је терен био раван, а астронаути су могли да остану у домету комуникационих сателита. Како су научници схватили, узорци нису потпуно репрезентативни за разноликост целог Месеца.
Истраживање различитих локација помоћу "Aртемис" програма могло би да пружи потпунију слику пејзажа и састава Месеца и открије зашто ближа и даља страна Месеца разликују, колико воде Месец садржи и како је ова сребрна кугла еволуирала током времена.
"Очекујемо изненађења. Зато истражујемо - ако бисмо знали шта ћемо пронаћи, не бисмо морали да идемо".
Открића Аполо мисија
Сваки пут када свемирски брод стигне на површину планете или астероида, најбоље што може да уради је да донесе сувенир на Земљу, истучу научници.
"Иако нисмо били на планети када је та стена формирана, она бележи историју онога што се догађало у том периоду, па је изузетно важна за многе научне сврхе".
Анализа узорака донетих са Месеца ажурирала је уџбенике са богатим новим подацима о Месецу.
Пре мисија "Аполо", научници су расправљали о томе да ли је Месец потекао са друге локације у Сунчевом систему или је формиран заједно са Земљом, чак можда "одломљен" са брзо ротирајуће Земље. Узорци су указивали на нову теорију о томе како је Земља добила овако велики сателит.
У њима је пронађен анортозит, врста магматске стене која се ретко налази у чистом облику на Земљи, али је бела стена била превладала на близој страни Месеца, што сугерише да су постојали услови за њено формирање.
Присуство анортозита указује да је Месец некада био океан магме, потпуно растопљен. Изотопи у узорцима подударали су се са изотопима у Земљиној кори, што сугерише да су се формирали у исто време.
Комбиновани подаци довели су до превладaвајуће теорије да је објекат величине Марса ударио у Земљу, избацујући растопљену материју која је постала Месец, преноси Си-Ен-Ен.
Шта се очекује
Током мисије "Aртемис II", астронаути ће пролазити ближе оној даљој страни Месеца, снимаће кратере и древне токове лава и преносити запажања у реалном времену. Могуће је да ће угледати области које су раније биле у сенци, као и необјашњиве феномене прашине и светлосне блескове.
Будуће мисије предвиђају слетање на јужни пол Месеца, прикупљање узорака и постављање експеримената који би могли расветлити рану историју Месеца и присуство воде. Технологија и искуства са ових мисија могу припремити пут за будуће људске мисије на Марс.