Руски гжељ - керамика у 20 нијанси плаве
Становници села Гжељ, које се налази су московској области, за небо над својим главама кажу да је плавље него било где на свету, а из жеље да и други виде те чаробне нијансе, одлучили су да их пренесу у виду уметности на бели порцелан - управо по овом месту је "гжељ", техника осликавања, добила име и прославила се по целом свету.
Гжељ је традиционални руски стил осликавања који датира још из 18. века и који се кроз векове у Русији поштује и негује. Овај вид осликавања просто је немогуће помешати са било којим другим, будући да је препознатљив по уникатним плаво-белим мотивима који су до најситнијих детаља пренети на предмете од белог порцелана и инспирисани природом. Овај вид осликавања неодвојив је део руске традиције и културе, а уметничка дела која настају, красе домове многих руских породица већ генерацијама уназад и представљају поклон који се са поносом дарује за празнике, рођендане или значајне породичне датуме.
На традиционалним предметима од гжеља представљене су најчешће животиње, цвеће или задивљујући сеоски предели, док се у савременој уметности поред традиционалних мотива неретко приказују и религијски, попут анђела или крстова, који уметнини придају и духовни смисао. Иако су изворно предмети од гжеља били коришћени и даривани само као уметничка декоративна дела, у савременом свету се ова уметност проширила и на предмете за свакодневну употребу, попут шоља, тањира или свечаних послужавника, часовника и ваза.
Гжељ није одувек био плаво-бео
Испрва се ова техника није практиковала искључиво у плавим нијансама, већ су се предмети осликавали у различитим бојама. Мода да се користи кобалтно плава боја, у Русију је дошла из Европе и Азије тек у 19. веку, по узору на холандске плаво беле комбинације и кинески порцелан. Први пут када су предмети били осликани кобалтно плавом бојом уведен је нови стандард за гжељ, који је од тада препознатљив управо по томе. Оно што је занимљиво јесте да уметници који се баве осликавањем овим стилом, разликују чак 20 нијанси кобалтно плаве боје, а да ли ће мотиви били светлији или тамнији зависи искључиво од мајстора заната.
Ружа "Агашка" као омиљени мотив гжељских уметника
Поред посебне технике наношења боје, као и саме боје која се користи у осликавању уметничких дела, и мотиви играју велику улогу у препознатљивости, а свакако најзаступљенији јесте мотив руже, која је у занатским круговима од милоште названа "Агашка". Зашто баш "Агашка"? На порцеланским фабрикама широм Русије у 19. веку радило је много жена занатлија, које су носиле традиционално руско име Агафја - по њима, односно по надимку изведеном од овог имена, су мотиви ружа добиле своје име.
