Магазин
Зашто се мозак више умара у канцеларији отвореног типа
Отворени радни простори (open space) деценијама се сматрају симболом добре сарадње и динамике на послу - мање зидова, више комуникације, више "тимског духа"... Иако је тај модел заступљен широм света, наука сада показује да мозак у таквом окружењу троши много више енергије него што се претпостављало, те се поставља питање: Да ли је то заиста оптимално решење за продуктивност?
Канцеларије широм света су се након пандемије драстично промениле. Неке су постале мање, неке су увеле хибридни рад, а неке су, с друге стране, прошириле концепт отвореног простора како би се подстакла комуникација и тимски рад. Међутим, у последње време се све више говори о утицају отвореног простора на наш мозак, јер су нвое студије откриле да они стварају велико ментално оптерећење.
Истраживачи са једног шпанског универзитета пратили су испитанике, старости од 20 до 60 година, користећи бежичне ЕЕГ уређаје који мере електричну активност мозга. Учесници су радили типичне канцеларијске задатке: Читали и одговарали на имејлове, пратили обавештења... Сваки испитаник је обављао задатке у два окружења: У простору отвореног типа, са колегама у непосредној близини, затим у мањем, затвореном радном простору са застакљеном преградом.
Фокус је био на фронталним регијама мозга, то јест деловима задуженим за пажњу, концентрацију и филтрирање ометања, а резултат је био јасан: Исти задаци производили су потпуно различите обрасце мождане активности у зависности од радног окружења.
У затвореном простору активност повезана са менталним напором временом је опадала, што значи да је мозак све лакше обављао задатке, док је у отвореној канцеларији било супротно. Порасли су гама таласи, повезани са сложеном менталном обрадом, као и тета таласи, који се доводе у везу са радном меморијом и умором. Истовремено су порасле и мере узбуђења и ангажовања - другим речима, мозак је морао да улаже више енергије.
Закључено је да чак и када свесно покушавамо да игноришемо разговоре и покрете око нас, мозак троши ресурсе да те стимулусе филтрира, док у мирнијем простору тог напора готово да нема. Занимљиво је и то што су реакције биле различите: Код неких испитаника активност је нагло расла, код других умерено. Иако отворени простор не утиче на све једнако, ретко кога оставља потпуно неутралним.
Још 2021. године једно истраживање показало је јасну везу између буке у отвореним канцеларијама и физиолошког стреса. Мерени су откуцаји срца, проводљивост коже и емоционалне реакције лица, а забележен је пораст негативног расположења за 25 одсто, као и физиолошки стрес, који је порастао за 34 одсто, преноси "Конверзејшн".
Друга истраживања показала су да разговори у позадини значајно утичу на когнитивне задатке - још 2013. године, анализа више од 42.000 канцеларијских радника у САД, Финској, Канади и Аустралији показала је да су запослени у отвореним канцеларијама мање задовољни радним окружењем, углавном због неконтролисане буке и недостатка приватности.
Шта може да се уради
Постоји неколико потенцијалних решења која могу да помогну: Компаније би могле да уведу јасно дефинисане тихе зоне, зоне за сарадњу и разговоре, могу увести акустичке панеле у простор, системе за маскирање буке и пажљиво постављене преграде које смањују визуелно ометање.
Иако оваква решења коштају више од празне хале са столовима, истраживања показују да лош дизајн има скривену цену, а то су пад продуктивности, већи стрес и бржи одлазак запослених. Омогућити радницима да сами бирају ниво буке није питање комфора, већ питање ефикасности.
Live
