Сви желимо да нам мозак ради брзо и ефикасно, али често заборављамо да је добар избор хране основни фактор који то омогућава. Нове студије показују да исхрана сиромашна влакнима, а богата мастима и рафинисаним угљеним хидратима, може утицати на мозак брже него што мислимо, а последице се осећају већ након неколико дана.
Нездрава храна мозак чини рањивим на заборав и смањује способност да предвидимо последице наших поступака. Дакле, правилна исхрана више није само питање здравља тела, већ и ефикасности и отпорности нашег ума.
Емоционално памћење, које контролише амигдала, одговорно је за наше доживљавање пријатних и непријатних искустава, као и повезивање догађаја са њиховим последицама - а то је управо оно што нас учи да избегавамо грешке и потенцијалне опасности. Када је то памћење ослабљено, људи једноставно не могу да се сећају негативних искустава, што представља озбиљно оштећење когнитивне функције.
Истраживачи истичу да је кључни фактор у процесу слабљења емоционалног памћења недостатак влакана. Без њих, ниво масне киселине бутират у цревима пада, а она је потребна за уравнотежење нивоа глукозе и правилно функционисање имунских ћелија мозга. Због тога микроглија, ћелија одговорна за одржавање мозга и његову реакцију на стимулусе, почиње да делује другачије, што директно утиче на способност памћења.
Ове последице примећене су код животиња различите телесне тежине, а стручњаци сматрају да су налази релевантни и за људе, с обзиром на већ доказану важност влакана за нашу цревну микробиоту (то јест "други мозак" тела).
Срећом, није тешко унети довољну количину влакана дневно, јер се она налазе у многим намирницама биљног порекла и долазе у растворљивим и нерастворљивим облицима, објашњава др Олга Тарасова за "Комсомољску правду". Растворљива влакна апсорбују воду и формирају гел који храни цревне бактерије, док нерастворљива пролазе кроз дигестивни тракт нетакнута, убрзавајући пролазак хране и доприносећи правилном функционисању микробиома.
Најбољи извори влакана су махунарке као што су пасуљ, сушени грашак и сочиво, те мекиње, зрна попут јечма, киное, булгура и смеђег пиринча, као и производи од целог зрна, попут хлеба и житарица. Воће, нарочито јабуке и крушке са кором, цитрусно воће и бобичасто воће, затим поврће попут броколија, карфиола, артичока и зеленила, као и орашасти плодови, дају значајну количину влакана.
Правилним избором намирница богатих влакнима можемо значајно побољшати когнитивне функције и емоционално памћење, али и омогућити мозгу да у целини ради боље и ефикасније - чак и ако позитивне промене у исхрани трају свега неколико дана.