Развој система вештачке интелигенције последњих година значајно је променио начин на који настају слике људских лица. Само пре годину дана је било лако уочити дигиталну манипулацију фотографије или лице потпуно генерисано путем АИ, али ова технологија је данас много прецизнија. Управо тај напредак отворио је питање колико су људи заиста способни да разликују аутентичну фотографију од АИ.
Овај феномен је забележен у недавној студији у којој је учествовало више од 100 учесника, међу којима су били и такозвани "супер-препознавачи", то јест особе са изузетном способношћу памћења и разликовања лица. Њихов задатак био је да процене да ли је приказана фотографија стварна или је настала уз помоћ вештачке интелигенције, а очигледни технички недостаци на сликама били су уклоњени.
Резултати су показали да су учесници са просечним способностима постизали резултате тек нешто боље од случајног погађања, али чак ни "супер-препознавачи" нису имали убедљиву предност - њихова тачност била је виша, али не у мери која би указивала на поуздану способност откривања лица генерисаним путем АИ.
"До сада су људи били сигурни у своју способност да препознају лажно лице, али лица која креирају најнапреднији системи више нису тако лако уочљива", изјавио је др Џејмс Дан са Школе психологије Универзитета Јужног Велса. Истраживање је показало и још један важан аспект: Самопоуздање испитаника често није било у складу са њиховим стварним учинком.
Разлог за то делом лежи у чињеници да су раније верзије вештачки генерисаних лица заиста имале уочљиве недостатке - неправилности у зубима, наочарима, ушима или позадини. Данас су такве грешке знатно ређе, тако да савремени системи производе лица која делују уверљиво и не одударају од онога што сматрамо "нормалним".
Парадоксално, управо та савршеност може бити један од ретких трагова по којима се препознаје АИ. На пример, неке студије су утврдиле да су АИ лица често изразито симетрична и добро пропорционална. Другим речима, црте лица које иначе повезујемо са привлачношћу у овом контексту могу указивати на вештачко порекло. Ипак, ни ти показатељи нису довољни да би се са сигурношћу донела процена.
У времену у којем се фотографије користе за представљање на друштвеним мрежама, у професионалним контактима или приликом запошљавања, ослањање искључиво на визуелни утисак више није поуздано, те истраживачи упозоравају да је потребна већа опрезност, као и да је потребна добро развијена свест о могућностима ове технологије, према званичном сајту Универзитета Новог Јужног Велса.
Истовремено, студија је указала да су поједини испитаници боље уочили суптилне разлике, што отвара питање да ли постоји специфична способност препознавања синтетичких лица и да ли се она може развијати. За сада је сигурно да граница између стварног и генерисаног постаје све мање уочљива, тако да нам интуиција више није довољна.