Сан код деце није једноставан, праволинијски процес, већ се он мења како сазрева њихов нервни систем. Управо у тим фазама развоја могу се јавити навике које делују озбиљно, а у суштини су очекиване физиолошке појаве током одрастања - а месечарење је управо једна од њих.
Иако изгледа као да је дете будно, у питању је специфично стање између сна и будности, које у већини случајева пролази без последица. Како истиче дечји неуролог Дмитриј Красних, месечарење код деце најчешће је последица незрелости нервног система и у великом броју случајева спонтано се повлачи до адолесценције.
Механизам је релативно једноставан: Дете се налази у фази дубоког сна, али се један део мозга - онај задужен за кретање - делимично активира, док центри одговорни за свест и даље "спавају". Зато су очи често отворене, али поглед одсутан, те дете не реагује на питања. Епизода обично траје највише петнаестак минута, након чега се дете само враћа у кревет и ујутру се ничега не сећа.
Окидачи могу бити различити: Претерана узбуђеност увече (због гостију или интензивне игре), повишена температура, коришћење електронских уређаја пред спавање, нередован ритам сна, па чак и пуна бешика. Управо зато је хигијена спавања важна, јер мирна рутина пред одлазак у кревет често смањује учесталост ових епизода.
Када се месечарење догоди, дете не треба нагло да будите. Изненадно буђење из дубоког сна може изазвати страх и дезоријентацију. Препорука је да га родитељ мирно и тихо врати у кревет, уз кратку и једноставну реченицу попут "Иди да легнеш." Ујутру нема места за прекоре, јер дете током месечарења није свесно својих поступака.
Ако је дете склоно месечарењу, дом треба да буде што безбеднији - прозори и врата морају да буду затворени, оштри и ломљиви предмети склоњени, каблови обезбеђени, а намештај померен тако да се смањи ризик од повреда.
Ипак, постоје ситуације када је неопходна лекарска процена. Ако се месечарење први пут јави након дванаесте године, ако се понавља сваке ноћи или више пута у току ноћи, или ако дете током епизоде пада, удара се и може се озбиљно повредити, потребно је обратити се стручњаку. Посебну пажњу захтевају симптоми као што су неуобичајени покрети, превртање очима или повреде језика, пише "РБК Лајф".
Питање сна је подједнако важно и за одрасле. Сомнолог Александар Калинкин наводи да не постоји универзалних "обавезних" осам сати, већ да се нормалан распон креће између седам и девет сати сна. Као доња граница наводи се шест, а као горња десет сати, али одступања изван тог оквира могу повећати ризик од кардиоваскуларних болести, можданог удара и дијабетеса.