Прелазак на четири радна дана без смањења плате доноси видљиве бенефите, према истраживању запослених у 141 компанији у Аустралији, Новом Зеланду, Сједињеним Државама, Канади, Ирској и Уједињеном Краљевству. Након шест месеци тестирања, већина учесника пријавила је веће задовољство послом и побољшање менталног здравља, а више од 90 одсто компанија одлучило је да задржи нови режим рада.
Пре почетка експеримента, компаније су имале осам недеља да реорганизују пословање тако да задрже 100 одсто продуктивности уз 80 одсто радног времена. То је значило скраћивање и укидање непотребних састанака и ефикаснију организацију рада, а подаци показују да "мање време" није значило "мање резултата". Ова позитивна промена је забележена широм света.
Утицај четвородневне радне недеље у свету
На пример, Јапан је у априлу 2025. године скратио радну недељу државним службеницима у Токију, као део борбе против пада наталитета и проблема прекомерног рада. У земљи је запослено 55 одсто жена, док мушкарци чине 72 одсто радне снаге, што указује на родну неравнотежу коју власти покушавају да ублаже флексибилнијим радним моделима. Такви пројекти показали су да је продуктивност по запосленом порасла за 40 одсто, потрошња енергије је смањена за 23 одсто, а 94 одсто радника изразило је задовољство новим моделом.
Нови Зеланд је тестирао скраћено радно време уз задржавање 100 одсто плате током 18 месеци, а као резултат је дошло до раста прихода и смањења изостајања са посла за 34 одсто, уз повећано ангажовање запослених. Чиле је 2024. године започео законску транзицију са 45 на 40 радних сати недељно, уз фазну примену до 2028. године и обавезу да се плате не смањују.
У Јужној Африци је 2023. године спроведен је сличан пројекат у 29 компанија. Радна недеља је скраћена за око 12 одсто, а продуктивност је остала на 100 одсто. Компаније су пријавиле смањење стреса, сагоревања (бурнаута) и боловања.
У Немачкој је почетком 2024. године 45 организација учествовало у шестомесечном тестирању - више од 70 одсто учесника изразило је жељу да настави са четвородневним моделом, док су неке компаније већ прешле на трајну примену.
Ограничења и изазови
Ипак, четвородневна радна недеља није универзално решење. У секторима као што су здравство, транспорт и логистика, где је потребна доступност 24 сата дневно, примена овог модела је сложена. Постоји и ризик од раста трошкова, посебно ако је неопходно ангажовати додатну радну снагу или плаћати прековремени рад.
Нису ни сви запослени спремни за овакву промену - део радника преферира стабилност класичне петодневне недеље или додатну зараду кроз прековремени рад.
Шта је са Русијом
У Русији се о четвородневној радној недељи расправља годинама, али ставови јавности и даље су подељени. Истраживање спроведено 2025. године на узорку од скоро 11.000 људи показало је да 23,9 одсто испитаника верује да је овај модел неизбежан у блиској будућности, док 25,9 одсто сматра да је могућ, али само у појединим секторима.
Чак 41,7 одсто наводи четвородневни модел као идеалан, а укупна подршка његовом увођењу достиже 49 одсто. Подршка је најизраженија међу млађима - 55 одсто грађана млађих од 34 године подржава ову идеју, у односу на 39 одсто старијих, преноси "РБК Тренд".