
Црвенокоси вођа и плавооки ратници: Реконструисан изглед древних становника централне Русије (ФОТО)

Рјазањско-окска археолошка култура, која је постојала од 5. до 7. века нове ере на простору данашње Рјазањске и Московске области, одавно је позната археолозима, али њихов начин живота, а посебно физички изглед, дуго је остао мистерија.
О овој култури највише се зна захваљујући добро очуваним гробљима, али је лоша очуваност скелетних остатака дуго отежавала генетска истраживања и утврђивање порекла ових племена. Међутим, сада наука има нове одговоре, јер је недавно тим научника са Московског института за физику и технологију спровео прву свеобухватну генетску анализу и реконструисао изглед њених представника.
Генетски портрет једне заборављене популације
Генетски материјал успешно је изолован од 14 појединаца чији су остаци пронађени на три гробља - Кораблино, Ундрих и Борок. Популација је била хетерогеног порекла, према анализи, а формирана је из два миграциона правца - са Урала и са североистока - што представља важан податак за разумевање становништва централне Русије у доба Велике сеобе народа.
Истраживање је било изузетно захтевно јер су узорци ДНК били озбиљно деградирани. Генетски материјал анализиран је у стерилним коморама испуњеним чистим азотом, како би се избегла контаминација, али управо захваљујући оваквом приступу добијени су поуздани резултати.
Ратник-поглавица и свештеник
Генетске лозе идентификоване су код свих 14 јединки, а најдетаљнија анализа спроведена је на две најбоље очуване. Један мушкарац са гробља Ундрих, за кога се претпоставља да је био ратник-поглавица, показао је генетску блискост са народима Волге и Урала, као и са становништвом североисточне Европе. Други мушкарац, сахрањен на гробљу Борок, вероватно свештеник култа и положен у гроб са маском од брезове коре, генетски је био ближи данашњим источним Европљанима.

Генетска анализа указује да је већина припадника ове популације вероватно имала светлу косу и плаве очи. Ипак, ратник-поглавица се издвајао - према резултатима, највероватније је био црвенокос и тамнијег тена.
Поред генетичке анализе, истраживачи су применили и специјализоване антрополошке методе реконструкције лица на основу лобања. Први пут су израђени вајани портрети три особе: Ратничког поглавара, мушког свештеника и племкиње са украшеном фризуром. Тако је, после петнаест векова, могуће видети како су изгледали припадници ове културе.
Комбинација ДНК анализе и традиционалних антрополошких метода значајно повећава поузданост реконструкције изгледа древних људи, према речима Антона Горског, водећег истраживача Института за руску историју Руске академије наука, преноси портал "Аргументи и факти". У интерпретацији генетичких података помогле су и методе засноване на вештачкој интелигенцији.



