Нов начин мерења утицаја климатских промена омогућава израчунавање учесталости, трајања, интензитета и просторног обима екстремних догађаја попут топлотних таласа, поплава и суша. Ако за одређено подручје постоје дугорочни климатски подаци, развој такозваних метрика климатских опасности може се пратити из године у годину и из деценије у деценију, а управо та континуирана анализа омогућава да се са много већом сигурношћу утврди колико је људски фактор допринео расту екстремних појава.
Како се Европа загрева
Научници су нови модел применили на податке о дневним максималним температурама од 1961. до 2024. године, анализирајући промене у екстремним топлотним догађајима у Аустрији и широм Европе. Као праг за "екстремно" узета је температура која премашује један проценат највиших дневних вредности забележених у периоду од 1961. до 1990. године. У Аустрији тај праг износи 30 степени Целзијуса, у јужној Шпанији више од 35 степени Целзијуса, док је у Финској око 25 степени Целзијуса.
Резултати показују да се укупна екстремност врућине у Аустрији и већем делу Централне и Јужне Европе повећала приближно десет пута у периоду од 2010. до 2024. године у односу на период од 1961. до 1990. године. Ово повећање далеко превазилази природну варијабилност климе и представља јасан доказ утицаја климатских промена изазваних људским деловањем - и то у мери која је изненадила истраживаче.
Људска и економска цена
Последице климатских промена су већ видљиве - прошлог лета хиљаде смртних случајева широм Европе доведене су у везу са екстремним врућинама, док су температуре у многим деловима континента достизале 40 степени Целзијуса, а бројне земље су се суочиле са озбиљном сушом.
Истраживање спроведено на 854 европска града показало је да су климатске промене одговорне за 68 одсто од процењених 24.400 смртних случајева повезаних са врућином током тог периода. Према анализи, глобално загревање је подигло температуре и до 3,6 степени Целзијуса, што је значајно појачало ризик по здравље становништва.
Екстремни временски услови током лета 2025. године изазвали су и директне економске губитке од најмање 43 милијарде евра. Процењује се да би укупни трошкови могли достићи 126 милијарди евра до 2029. године, преноси "Јуроњуз".
Аутори напомињу да ове процене не узимају у обзир сложене и кумулативне ефекте када се екстремни догађаји јављају истовремено - на пример, када топлотни талас и суша погоде исти регион у исто време. Управо ту нови модел добија на значају: Он омогућава да се такви сценарији прецизније измере, као и да се јасније покаже колико климатске промене већ сада мењају нашу реалност.