Стално инсистирање на петицама, контролисање сваког теста и драматизовање сваке лоше оцене не производе нужно боље ђаке, већ понекад само производе анксиозне младе људе, што бројна истраживања подржавају.
Једна студија спроведена на петнаестогодишњацима показала је да су они који су осећали јачи притисак од родитеља да добијају високе оцене имали повећан ризик од депресије све до 22. године. С друге стране, код оних који су учили самостално, такав образац није уочен. Кључна ствар је то што у студији није мерено шта су родитељи заиста радили када би дете добило лошу оцену, већ како су деца то доживљавала, рекла је Анча Баранова, професорка на Школи системске биологије Универзитета Џорџ Мејсон.
Ако је ученик веровао да је под притиском, ризик од клиничке депресије значајно је растао. Другим речима, иако и сами родитељи могу веровати да не врше притисак на своје дете, оно се и даље може плашити да ће узнемирити породицу нижом оценом.
Истраживачи су користили посебне упитнике, укључујући процену колико су ученицима важне добре оцене. Највећи ризик од касније депресије показале су девојчице из имућнијих породица, са оценама изнад просека и раним симптомима депресије већ у 13. години. Дакле, у ризику нису била "проблематична" деца, већ она која делују као добар пример.
Зашто "лоши ученици" некада боље прођу
Пре него што следећи пут осећате фрустрацију због једне тројке, стручњаци саветују да застанете и подсетите се да оцене мере знање у датом тренутку - али не мере радозналост, оригиналност ни храброст да се мисли другачије.
Академик Татјана Черниговскаја, директорка Института за когнитивна истраживања на Државном универзитету у Санкт Петербургу, више пута је говорила да је посебно занимају управо ученици са тројкама и двојкама - они за које се види да имају капацитет, али не пристају да играју по шаблону.
"Зашто немају петице? Зато што не поштују правила", објаснила је она на једној конференцији, преноси портал "Аргументи и факти".
Као пример Черниговскаја је навела Роџера Пенроуза. Будући нобеловац се током школовања није добро показао (и то управо на часовима математике). Док су други ученици решавали задатак онако како је било очекивано, он је из истих примера саставио сопствени задатак и бавио се његовим решавањем.
Није стигао да уради оно што се од њега очекивало, добио је лошу оцену - али историја је онда показала да није било проблема са његовом интелигенцијом ни способностима. Пре него што од детета тражите искључиво петице и савршен просек, стручњаци саветују да себи поставите следеће питање: Да ли га припремате за живот или за само за формални успех?