Добра концентрација може повећати вашу продуктивност за 40 минута дневно

Добар део нашег радног учинка зависи од тога да ли нам је ум бистар или замагљен, што је потврдила нова студија канадских научника. Открили су да врхунски ментални капацитет, когнитивна свежина и добра концентрација могу да нам појачају ниво енергије за успешно обављање посла, док пад менталне оштрине може да нам га значајно ускрати. 

Врхунска концентрација може нам "поклонити" и до додатних 40 минута продуктивности дневно, док недостатак менталог капацитета исто толико "одузима". То је главни закључак истраживања које показује колико се радни учинак мења када нам мозак ради пуном снагом.

Тим научника пратио је скоро 200 студената током 12 недеља, свакодневно су им мерили менталну бистрину кроз когнитивне задатке, а затим бележили да ли су испунили циљеве које су себи поставили тог дана. Учесници нису поређени једни с другима, тако да су истраживачи посматрали колико код сваког појединца варира његов јединствени учинак из дана у дан. Закључили су да осцилације у менталној спремности погађају све, без обзира на карактер или организационе навике.

Резултати су се односили на све свакодневне обавезе - од писања радова до кувања вечере. Занимљиво је да особине попут савесности или самоконтроле јесу важне за укупан учинак, али не штите од дневних падова и успона у менталној форми. Другим речима - и најдисциплинованији имају дане када им "ништа не иде".

Технички посматрано, истраживачи су анализирали јаз између намере и понашања, то јест разлика између онога што планирамо и онога што заиста урадимо. Тај јаз се шири или сужава у зависности од више фактора, а ментална оштрина је један од најважнијих.

Наравно, није реч о једноставном узрочно-последичном ефекту, јер утицај могу имати и стрес, здравствено стање, као и спољни притисци. Ови подаци дају научну потврду нечему што већина нас интуитивно зна: Постоје дани када смо потпуно "укључени" и дани када једва одржавамо концентрацију (и то не зато што смо "само лењи").

Истраживачи су такође посматрали квалитет распореда спавања, ниво ометања и осећај мотивације код учесника. До извесне мере, ове навике који утичу на продуктивност можемо контролисати. Довољно сна, као и избегавање дуготрајног рада без паузе и показали су се као најконкретнији фактори.

Будуће студије могле би да се баве широм демографском категоријом, као и да прецизније прате менталне перформансе и завршетак задатака. Студије које користе експерименталнији приступ могле би да испитају да ли наведене методе за побољшање когнитивних перформанси заиста утичу на то колико се посла обави, преноси "Сајенс алерт".