Магазин
Сукоб идеја: Алтман каже да је Масков план да гради АИ центре података на Месецу "прецењен"
"Идеја да сада градимо АИ центре података у свемиру је смешна," изјавио је директор компаније ОпенАИ као одговор на амбициозни план Илона Маска да покрене "фабрику за АИ" на Месецу. Разлика у визијама двојице технолошких лидера открива много дубље питање о томе у ком правцу ће се развијати инфраструктура вештачке интелигенције.
Сем Алтман јавно је критиковао Маскову идеју да се центри података за АИ поставе у орбиту. Проценио је да је, барем у овом тренутку, такав план нереалан и прецењен. По његовом мишљењу, орбитални дата-центри можда имају смисла у далекој будућности, али не у овој деценији.
Он сматра да је лансирање опреме у свемир је и даље изузетно скупо, а поправка или замена чипова у орбити био би веома технички компликован, али и ограничен процес. Другим речима, развој технологије још није у кораку са тако амбициозним визијама будућности.
С друге стране, Маск - који стоји иза компанија Спејс Икс и xAI - већ неко време говори да је изградња орбиталних центара приоритет. Компанија Спејс Икс је раније најавила идеју о "констелацији од милион сателита" који би функционисали као свемирски рачунарски кластер.
Ово није први пут да Маск дели идеје о свемирским пројектима, али његова заинтересованост за Месец је релативно нова. Од оснивања Спејс Икса 2002. године, главни циљ компаније био је колонизација Марса и развој "мултипланетарног човечанства". Последњих месеци, међутим, његов фокус се помера - све чешће помиње Месец као прву важну станицу у свемирским плановима, преноси "Бизнис Инсајдер".
Ипак, парадокс је очигледан: Док се расправља о свемиру, на Земљи АИ центри података ничу убрзаним темпом. Велике технолошке компаније масовно улажу у нове објекте који троше огромне количине струје и воде, оптерећују електроенергетске мреже и изазивају отпор локалних заједница. До краја 2024. године одобрено је више од 1.200 таквих постројења.
Сукоб ставова између Алтмана и Маска заправо открива дубљу поделу у индустрији вештачке интелигенције. Један приступ гура инфраструктуру до крајњих граница, без обзира на цену и ризик, а други се држи тренутне економске и инжењерске изводљивости.
Техничке препреке које Алтман истиче нису занемарљиве - свемирска инфраструктура подразумева скупе ракете, ограничене могућности сервисирања и краћи животни век опреме. Чак и ако вакуум омогућава природно хлађење уређаја, укупни трошкови и логистика свакако остају велики изазов. Уз то, милион сателита у орбити отвара питања о накупљању свемирског отпада, ризика од судара и међународне регулације.
На крају, расправа о свемирским центрима података није само технолошко питање, већ одређује како ће изгледати инфраструктура следеће ере вештачке интелигенције: Да ли ћемо наставити да градимо све веће, енергетски захтевније комплексе на Земљи, са све већим еколошким ценама - или ће се део тог терета једног дана заиста преселити у орбиту? За сада, ова дебата остаје отворена, а стварни избор још увек зависи од техничких изазова, трошкова и стратегија компанија које обликују будућност АИ.
Live
