Можете ли заиста преживети на Марсу? Шта каже научна фантастика, а шта наука

Оснивање колоније на Марсу било би велико технолошко достигнуће, али питање је како би функционисао живот у окружењу које је по природи непријатељско. То не би био "тежак, али изводљив" пројекат, већ систем који мора да ради без грешке.

Зато питање није да ли можемо да стигнемо до Црвене планете, већ да ли бисмо заиста могли тамо да живимо дугорочно и одрживо. Астрофизичари за портал "Спејс" истичу највеће заблуде које људи имају везано за насељавање Марса: 

Изградићемо колонију на површини планете

Простране куполе, стакленици под отвореним небом и људи који шетају између њих као у пустињском граду будућности... То је слика која се људима најчешће јавља када замишљају живот на Марсу, али реалност би била сасвим другачија - живот би се највероватније одвијао под земљом.

Да би човек могао да стоји на Марсу без свемирског одела, потребно је драматично повећати атмосферски притисак и створити мешавину гасова погодну за дисање. Тренутна атмосфера је сувише ретка, а ресурса на планети вероватно нема довољно да се то промени у разумном временском року.

Површина је изложена и снажном космичком и соларном зрачењу, јер Марс нема глобално магнетно поље ни густу атмосферу која би служила као штит. Зато би реална насеља вероватно била закопана испод површине, у природним лавиним тунелима или прекривена дебелим слојевима марсовског тла. 

Померање и промена облика: Ево шта се дешава са мозговима астронаута током боравка у свемиру

Марс је само хладна пустиња 

Температуре су можда непријатне, али издржљиве? Не баш - атмосфера Марса има око 1 одсто густине Земљине и састоји се углавном од угљен-диоксида. Нема довољно притиска да би људска плућа функционисала, нити кисеоника за дисање.

Просечна температура износи око минус 62 степена Целзијуса, а ноћу може пасти и на минус 80 степени Целзијуса. Чак и да решите проблем ваздуха, смрзавање би било изазов сваки излазак на површину захтевао би одело са сопственим системом за грејање, снабдевање кисеоником и заштитом од зрачења.

Слаба гравитација би била предност

Многи мисле да би слаба гравитација донела осећај слободе - кораци би нам били лакши, скокови дужи, али заправо бисмо само били веома слаби.

Гравитација на Марсу износи око 38 одсто Земљине, а краткорочно, човек може да функционише у таквим условима. Ипак, дугорочни ефекти би били озбиљни: Губитак густине костију, слабљење мишића, промене у кардиоваскуларном систему и проблеми са равнотежом су само неки од ефеката који би се јавили. Свакодневне интензивне вежбе биле неопходне само да би се одржало основно здравље.

Узгајање хране биће свакодневна рутина

Марсовско тло садржи перхлорате - токсичне соли које захтевају обраду пре било какве употребе у пољопривреди, тако да у земљу биљке не могу да се засаде тек тако. Производња хране вероватно би се обављала у затвореним системима, са пажљивом контролом воде, светлости и хранљивих материја. Свака кап воде морала би да се рециклира и сваки систем морао би да има резерву, тако да би процес био врло захтеван.