Брига о старењу није само психолошко оптерећење, већ изгледа да може имати стваран утицај на тело. Жене које осећају јаку анксиозност због могућих здравствених проблема брже старе на ћелијском нивоу, открила је нова студија.
Више од 700 жена у САД испитивано је колико брину због својег здравља, изгледа и плодности. Узорци крви анализирани су помоћу савремених епигенетских сатова, који мере брзину биолошког старења и акумулирану биолошку штету током времена.
Резултати су показали да су жене које су више бринуле о здрављу имале знаке убрзаног епигенетског старења. Интересантно је да, насупрот томе, анксиозност у вези с лепотом или плодношћу није имала значајан утицај.
"Наше истраживање сугерише да субјективна искуства могу бити покретачи објективних мера старења", објаснила је Маријана Родригес, докторанткиња и прва ауторка студије. "Анксиозност због старења није само ментална брига - она може оставити траг на телу и имати стварне здравствене последице."
Жене су посебно подложне овим страховима због друштвених очекивања о младости и изгледу, као и због забринутости око плодности. Поред тога, многе жене у средњим годинама имају вишеструке улоге, укључујући бригу о старијим родитељима. "Када виде како старији чланови породице старе и разбољевају се, могу се бринути да ли ће исто доживети и оне", додаје Родригес.
Психолошки стрес је један од фактора који утиче на биолошко старење путем епигенетских промена - механизма који мења начин на који се гени укључују или искључују, наглашавају истраживачи. Иако анксиозност и депресија утичу на физичко здравље, до сада није било истраживања која би директно испитала везу између бриге о старењу и самог процеса старења, преноси "Сајенс дејли".
Студија показује да је анксиозност због старења мерљив и потенцијално модификован фактор који изгледа обликује биологију старења. Ипак, научници истичу да студија обухвата само једну временску тачку, па није могуће одредити узрок и последицу. Такође, понашања у суочавању са стресом, попут пушења или конзумирања алкохола, такође могу деловати на ову везу - када је тим узео у обзир ова понашања, корелација између анксиозности и епигенетског старења је ослабила.
Потребна су даља истраживања како би се боље разумело како анксиозност због старења утиче на дугорочно биолошко старење. "Старење је универзално искуство. Морамо да започнемо дискусију о томе како као друштво - кроз норме, структуре и међуљудске односе - подржавамо људе у суочавању са старењем", закључује Родригес.