Март 2026. године: Месец борбе против рака

Црна статистика каже да је у Србији је током 2024. године од свих малигних тумора оболело 41.472 особа - 21.793 мушкараца и 19.679 женa. Исте године од рака је умрло 20.314 особа оба пола, 10.967 мушкараца и 9.347 женa.

Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.

Каква је слика у свету

Према проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2020. годину, регистровано око 10 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора. Учесталост различитих локализација у светским размерама говори да су најзаступљенији облици рака у погледу смртности били рак плућа, колоректални карцином, рак јетре, рак желуца и дојке.

Обележавање Месеца борбе против рака увек има јединствен циљ - да нас подсети, мотивише, пружи идеје и утврди у уверењу да је промена у животном стилу могућа и делотворна, пружајући на тај начин додатан подстрек активностима у пољу превенције малигних болести у нашој земљи.

Унапређење животног стила, са циљем достизања повољнијих здравствених исхода и умањења ризика за развој одређених обољења, јасан је концепт са којим смо скоро сви упознати - ипак, да ли је једноставно достићи и одржати промене у навикама? Одговор за сваког појединачно је различит, у зависности од личних склоности, могућности, као и од врсте навике на коју желимо да утичемо. 

Свакако је важно разјаснити шта је то основа за почетак рада на унапређењу животног стила, а са друге стране, имати у виду да је промена могућа и да су резултати уведене промене значајни и подржани бројним научним истраживањима у овој области. Опет, увек је важно нагласити да је пре увођења промена у животним навикама важно потражити мишљење стручњака и консултовати се са својим лекаром. Различити приступи у промени животног стила често се темеље на заједничком именитељу - постепености увођења промене. На пример, увођење промене у исхрани подразумевало би јасно дефинисање циљева, попут смањења или повећања уноса одређених намирница, и њихово постепено увођење на дневном, недељном и месечном плану. Слично је и са здравом физичком активношћу - идеја да је буде више од тренутног стања, да буде структурирана, такође се може уводити постепено, кроз повећања од само неколико минута у трајању на дневном нивоу.

У наредним фазама промене, већ достигнуте резултате у погледу исхране и физичке активности, можемо обогатити новим садржајима - уносом здравих намирница које претходно нису биле редовно заступљене у исхрани нпр. Са друге стране, може се отпочети и размишљање о времену проведеном у седењу и његовим испуњавањем неком физичком активношћу. У каснијим етапама промене, наком што се основни циљеви постигну и одрже, могу се поставити питања и о смањењу уноса неких намирница и пића од посебног значаја - извора додатих шећера, заслађених и алкохолних пића и сл.

Свакако да одржање промене може представљати изазов, и стога је увек важно вратити се на почетни и основни мотив за промену.

Шта можемо да учинимо

Превентивне активности на пољу спречавања настанка малигних болести веома су разнородне, и представљају кључни јавноздравствени приступ у процесу контроле малигних болести. Процене говоре да се чак 40 одсто малигних болести може избећи применом интервенција у животном стилу, а уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање, пише на сајту Градског завода за јавно здравље Београд.

Превенција и рано отркивање рака

Превенција заузима кључно место и научна истраживања довела су до следећих закључака:

• Чак 30-50 одсто малигних болести може се спречити избегавањем познатих фактора ризика.

• Употреба дувана је појединачно најзначајнији фактор ризика за развој малигних болести, који се повезује са око 22 одсто смртних случајева од рака у свету.

• Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре.

• Прекомерна телесна тежина и гојазност повезују се са настанком неких типова малигних болести (карцином ендометријума, дојке, дебелог црева, простате).

• Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.

• Сваки десети случај рака је последица инфекције - инфекције хепатитис Б или Ц вирусом (који су одговорни за настанак рака јетре), хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Helicobacter pylori (рак желуца).