Магазин
Лабораторијско месо или дехидрирани производи: Чиме ће се хранити први посетиоци на Месецу и Марсу
Оснивање насеља на Месецу и Марсу званично је укључено у програме водећих светских свемирских агенција, што значи да искрцавање и колонизација других планета није далеко. Али, чиме ће се хранити свемирски пионири? Да ли ће прећи на синтетичку храну, неизоставни атрибут научнофантастичних романа? Или ће јести ћелијско месо узгојено у лабораторијама? И како технологије свемирске исхране могу помоћи људима на Земљи?
Постоји мишљење да је исхрана космонаута идеалан модел и за обичног човека на Земљи. Колико је то тачно, с обзиром на то да у свемиру нема гравитације и да су услови и физичка оптерећења другачији?
Данашња свемирска исхрана - више калорија, исти принципи
С једне стране, одсуство гравитације заиста утиче на физичку активност, али с друге стране, сви космонаути то обавезно надокнађују свакодневним интензивним вежбањем. У супротном, ако мишићи атрофирају, по повратку на Земљу било би им тешко да се крећу.
Поред тога, космонаути обављају ванбродске активности, излазе у отворени свемир, што је веома тежак и енергетски захтеван посао. Зато је енергетска вредност њихове исхране већа него код људи на Земљи. Тренутно је дневни оброк на Међународној свемирској станици планиран на 3.000 килокалорија, док за људе на Земљи оптималан дневни унос у просеку износи од 2.000 до 2.500 килокалорија, каже Јекатерина Бурљајева, руководилац лабораторије за екстремалну нутрициологију и примењене прехрамбене технологије, за Комсомољску правду.
Основни принципи исхране остају исти - правилан однос протеина, масти и угљених хидрата. Међутим, у исхрани космонаута повећан је унос калцијума због смањења густине костију у бестежинском стању, као и витамина Д, јер услед недостатка сунчеве светлости организам не може да га синтетише у довољној мери.
Главни проблем за Марс - трајност и разноврсност
Према речима стручњака, структура оброка за будуће мисије ка Марсу у основи ће остати иста, али ће кључни изазов бити продужавање рока трајања намирница.
Тренутно свемирска храна траје најмање 10-12 месеци, најчешће до две године. За вишегодишње мисије то није довољно. Додатно, није довољно да храна буде јестива - мора да задржи витамине и хранљиве материје током дугог складиштења.
Асортиман се стално проширује а недавно су у мени уведена јела попут зелене чорбе, супе од шампињона и воћне плочице од пресованог сувог воћа.
Код орбиталних мисија могућа је повремена достава свежег воћа и поврћа, мада се сматрају деликатесом на МКС. Код вишегодишњих мисија ка Марсу, таква опција практично не постоји.
Поред нутритивне вредности, храна има и снажан психолошки значај. Током дуготрајног боравка у свемиру може доћи до такозване инверзије укуса - намирнице које су на Земљи биле омиљене могу постати одбојне и обрнуто.
Због ограничења масе и запремине терета, већина свемирске хране остаће у форми дехидрираних производа. У будућности се разматрају и специјализоване намирнице са прецизно дефинисаним хемијским саставом које би подржавале организам у условима другачије гравитације, мада су услови на Марсу и даље недовољно познати.
Синтетичка храна није реална опција
Говорећи о идеји синтетичке хране, Бурљајева сматра да је концепт такве храна више утопија него реална перспектива. Иако је могуће синтетизовати протеин и производити храну на његовој основи, она истиче да ништа не може настати ни из чега - неопходне су сировине које имају енергетску и хранљиву вредност, да садржи витамине и микроелементе. Зато свемирска храна пролази посебна тестирања. Поред тога, наука још увек не познаје у потпуности све улоге хранљивих материја у организму, па суплементи и адитиви не могу у потпуности заменити разноврсну природну исхрану.
Ћелијско месо - више изазова него што се мисли
Када је реч о ћелијском месу, научница указује да је за његов узгој неопходан хранљиви супстрат, који би такође морао да се транспортује на другу планету. Ако се планирају дуготрајна насеља, потребна је и репродукција животиња, што подразумева храну, простор и контролу инфекција. Када се све сабере, поставља се питање да ли је практичније слати готове деходриране производе који захтевају само воду.
Зато, према њеном мишљењу, предност лабораторијски узгојеног меса у свемирским условима није тако очигледна како се често представља.
Шта саветује људима на Земљи
Искуства из свемирске нутрициологије, истиче Бурљајева, могу бити корисна и на Земљи. Она препоручује смањење уноса соли, шећера и масти, контролу телесне тежине и усклађивање енергетског уноса са реалним потребама организма. Уколико то није довољно, саветује консултацију са нутриционистом.
Свемирску храну можете да пробате и на Земљи
Постоји распрострањен мит да се космонаути хране искључиво храном из туба. У стварности, производи у тубама данас се користе веома ретко. Већи део свемирског менија чине сублимирани (дехидрирани) производи и конзерве.
Ова јела припремају се по јединственим рецептима, а свемирски кувари имају изузетно високе захтеве када је реч о квалитету сировина, рецептима и технологији припреме. Зато је храна за космонауте не само веома укусна, већ и изузетно здрава.
Да бисте је пробали, не морате бити космонаут. Комплетан свемирски програм исхране, изузев неколико производа, производи се у Бирјуљевској експерименталној фабрици у Москви.
Live
