Магазин
"Глечер судњег дана" се све брже топи: Постоји ли шанса да спречимо последице
На западном Антарктику налази се Твејтс, један од најнестабилнијих глечера на планети, који је због потенцијалних последица порастa нивоа мора добио надимак "Глечер судњег дана". Последњих година топи се брже него очекивано, а да би то спречили, научници предлажу радикално решење које, ако се реализује, може бити један од најамбициознијих и најконтроверзнијих геоинжењерских пројеката у људској историји.
Док неки стручњаци инсистирају на смањењу емисије гасова стаклене баште као једином одрживом решењу за спречавање топљења глечера, други предлажу радикалан потез: Изградњу огромне подводне "завесе", то јест баријере која би спречила продор топле океанске воде до подножја глечера.
Зашто је Твејтс толико важан
Глечер покрива око 192.000 квадратних километара (површину упоредиву са Великом Британијом). Његов контакт са океаном протеже се на око 120 километара, што га чини једним од кључних "чепова" који задржавају масивне ледене резерве западног Антарктика.
Проблем је што се лед топи одоздо - топлије дубоке воде продиру испод глечера, испуњавају пукотине и убрзавају његово клизање ка океану. Сваке године губи око 50 милијарди тона леда и већ сада је одговоран за приближно четири одсто глобалног пораста нивоа мора.
Ако би се потпуно урушио, ниво мора порастао би за око 65 центиметара. То можда не делује драматично на први поглед, али сваки центиметар значи да је око 6 милиона људи широм света изложено ризику од приобалних поплава, а град Санкт Петербург би такође био погођен. Још већи потенцијални ризик је могућа ланчана реакција која би могла да дестабилизује читав западноантарктички ледени покривач.
Идеја о "подводној завеси"
Један међународни тим истраживача предложио је амбициозно решење: Постављање флексибилне подводне баријере на морском дну. Реч је о конструкцији високој око 150 метара и дугачкој приближно 80 километара, која би блокирала топле струје и успорила топљење.
Циљ није да се проблем у потпуности реши, већ да се купи време. Успоравање процеса топљења дало би додатне деценије за прилагођавање и планирање следећих корака. Прва фаза пројекта подразумевала би трогодишња тестирања и развој прототипа, док би пуна изградња коштала десетине милијарди долара, уз додатне трошкове одржавања сваке године.
Ипак, многи стручњаци немају исти ентузијазам за овакву интервенцију. Антарктик окружују нека од најсуровијих мора на планети, што поставља озбиљна техничка питања. Поред тога, огромна баријера могла би да поремети океанске струје и локалне екосистеме, са последицама које је тешко предвидети. Зато критичари упозоравају да би геоинжењеринг овог обима могао да створи више проблема него што их решава, пишу "Аргументи и факти".
Трка са временом
У међувремену, научници покушавају да утврде колико брзо се ситуација погоршава. Недавна истраживања на самом глечеру донела су забрињавајуће податке: Вода испод леда је топлија и струје су снажније него што се раније процењивало, што значи да би топљење могло да напредује брже него што модели предвиђају.
Судбина подводне баријере је за сада неизвесна, али сигурно је да се Твејтс повлачи убрзаним темпом. Време ће показати да ли човечанство може да успори процесе које је само покренуло - или ће се адаптација на нову обалу света ипак показати као једина опција.
Live
