"Млади људи - а поготово мушкарци - данас проводе мање времена напољу него затвореници. Када погледамо где им нестаје време за пријатеље, вежбање, цркву, учење, спавање, видимо да је онлајн свет све заменио. Можда је то кроз видео игрице или онлајн кладионице - али већином проводе време на друштвеним мрежама," рекао је професор Универзитета у Њујорку Скот Галовеј за "Форчен".
Забрињавајући подаци показују колико зависност од друштвених мрежа одузима драгоцено време за лични развој и социјализацију. "Нажалост, оне углавном младим људима одузимају оно што је најважније у животу и што је кључ њиховог менталног здравља, а то су односи са другима," додао је професор.
Анкета из 2025. године показала је да одрасли из генерације Зед у просеку проводе мање од 49 минута на отвореном током радних дана. Иако међународна упутства захтевају најмање сат времена дневне активности на свежем ваздуху за затворенике, многи млади не успевају да обезбеде ни тај минимум за себе. Главни узроци овог тренда су дигитализација, седентарни начин живота и препуни распореди, а последице укључују повећан стрес, смањен ниво витамина Д и слаб имунитет.
Видео-игре и АИ као замена за стварни живот
Млади од 15 до 17 година у просеку проведу скоро 34 сата недељно пред екраном, што је скоро пет сати дневно, седам дана у недељи. Иако већина признаје да игре имају одређене користи, попут смањења стреса и опуштања, растући број сати проведених у игрању већ представља алармантан сигнал. Просечно време играња појачано је за три и по сата недељно само у једној години, а велики број родитеља примећује да деца играју више пута дневно, преноси "Индепендент".
Осим тога, студије су показале да млади проналазе утеху и чак развијају блиске односе са АИ четботовима. Анкета спроведена на више од 1.000 тинејџера широм САД открила је да више од 70 одсто њих барем једном користи АИ као дигиталног помоћника, док око половине то чини редовно. Забрињавајуће је што трећина младих сматра да су разговори с АИ подједнако испуњавајући као комуникација са стварним пријатељима, а нешто више од трећине радије дели важне теме са АИ него са људима.
Са родитељима на разговоре за посао
Последице зависности од онлајн света се не виде само у менталном здрављу младих, већ и у њиховом односу према одређеним животним изазовима који захтевају социјализацију. На пример, једна студија је показала да је око 20 одсто испитаника имало родитеља уз себе током интервјуа за посао - 15 одсто уживо, пет одсто онлајн.
Свако пето дете такође признаје да је родитељ контактирао потенцијалног послодавца у њихово име. Стручњаци упозоравају да директно учешће - присуство интервјуу или преговори уместо детета - прелази границе, што доводи у питање способност самосталног рада.
Мала промена за велике резултате
Иако су наведени подаци узнемирујући, откривено је и да само недељу дана без друштвених мрежа може смањити депресију, анксиозност и несаницу. Сваки четврти учесник приметио је побољшање симптома депресије, 16 одсто мање анксиозности, а 15 одсто бољи сан. То значи да постепено смањење времена проведеног у дигиталном свету може имати видљиве користи по ментално здравље и донети конкретну разлику у благостању младих.