Магазин

Без хитних мера више од 220 милиона деце биће гојазно до 2040. године

Више од 220 милиона деце широм света могло би да буде гојазно до 2040. године уколико се не предузму драстичне мере, објављено је у новом извештају светске организације за гојазност, који позива владе земаља да створе здравије окружење. Године 1975. свега 4 одсто деце школског узраста имало је прекомерну тежину, а 2022. чак 20 одсто, при чему је најизраженији пораст забележен у земљама са ниским и средњим приходима, наводи се на сајту "Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут".
Без хитних мера више од 220 милиона деце биће гојазно до 2040. године© freepik

Према тим подацима, у 2025. години је око 180 милиона деце широм света било гојазно, пренео је Гардијан. Пројекције показују да би до 2040. године око 227 милиона деце и адолесцената узраста од пет до 19 година могло да буде гојазно, док би више од пола милијарде њих имало прекомерну телесну тежину.

То би значило да би најмање 120 милиона деце школског узраста имало ране знаке хроничних болести повезаних са повишеним индексом телесне масе (БМИ).

Гојазност се дефинише као БМИ 30 или више, док се прекомерна тежина означава вредношћу изнад 25.

Растуће стопе гојазности показују да се проблем не схвата довољно озбиљно, упозорила је извршна директорка федерације Јохана Ралстон.

"Није исправно осуђивати читаву генерацију на гојазност и хроничне, потенцијално смртоносне незаразне болести које је прате", навела је она.

Према извештају, 27 милиона младих узраста од пет до 19 година у Сједињеним Америчким Државама има повишен БМИ, док Кина бележи 62 милиона, а Индија 41 милион.

У САД то значи да двоје од петоро деце има прекомерну тежину или гојазност.
У Великој Британији око 3,8 милиона деце има повишен БМИ, што је међу највишим стопама у Европи - готово двоструко више него у Француској и Италији.

Пројекције указују да би до 2040. године око 370.000 деце у Великој Британији могло да покаже знаке кардиоваскуларних болести, а 271.000 симптоме хипертензије.

Аутори позивају на одлучније мере, укључујући увођење пореза на шећер, ограничавање рекламирања брзе хране и политике које подстичу физичку активност деце.

Стручњаци оцењују је да је гојазност код деце "неуспех окружења" и позивају на обавезна, а не добровољна ограничења тржишта и јасније означавање производа. Већина влада - укључујући многе у Европи - дозвољава прехрамбеној индустрији да без ограничења циља децу, сматрају, те је потребна политичка воља да се делује и да се супротстави утицају индустрије.

Гојазност код деце "није неизбежна" и да пројекције раста кардиоваскуларних обољења и хипертензије представљају упозорење на дугорочне последице недовољног деловања влада, поручују стручњаци.

Портпарол британског Министарства здравља и социјалне заштите навео је да се уводе ограничења рекламирања брзе хране пре 21 час на телевизији и у сваком тренутку на интернету, као и јача овлашћења локалним властима да спрече отварање таквих објеката у близини школа, преноси Гардијан.

image
Live