Познат као "закон о ограничавању англицизама", нови пропис има за циљ да руском језику обезбеди јасну предност у јавном информативном простору. Стране речи попут "sale", "shop" или "coffee" могу се користити само ако постоји и руска верзија која има приоритет: Мора бити написана прва и у истом визуелном формату.
Дакле, дуплирање текста на другом језику остаје дозвољено, али само ако је дизајн потпуно равноправан - исти фонт, величина, боја и распоред. Нове одредбе се односе на све информације намењене јавности које не спадају у рекламирање. Истовремено, брендови, заштитни знакови и трговачка имена могу остати написани на страном језику без превода, јер се третирају као регистровани комерцијални називи.
Реакције на руским друштвеним мрежама су подељене: Једни сматрају да је овакво правило потпуно непотребно, док други верују да је овакве мере требало одавно увести. Има и оних који су на нови закон одговорили шаљиво, тако што су почели да замишљају како би модерна занимања звучала када би се у потпуности превела на руски.
Тако су се на интернету појавиле духовите верзије назива професија - од "ућуткивачa" за пи-ар менаџера, преко "истраживача дигиталних стаза" за стручњака за оптимизацију онлајн претраживача, до "шаптача алгоритама" за стручњака за дигитални маркетинг.
Компаније чија су имена регистрована на страном језику могу тај назив користити без превода, али то право има искључиво сама фирма на коју је назив регистрован, а правило се не односи на предузетнике и самозапослене, према појашњењу правнице Татјане Морозове.
Закон доноси и измене у области некретнина. Називи стамбених комплекса и грађевинских пројеката које инвеститори користе у огласима од сада морају бити исписани искључиво ћирилицом. Овај захтев, међутим, не односи се на објекте који су пуштени у рад пре ступања новог закона на снагу. Циљ закона је да се обезбеди јасан приоритет руског језика у јавном информативном простору. Закон притом не предвиђа директне новчане казне "за страну реч", али натписи који због језичке баријере могу довести потрошаче у заблуду могу се третирати као кршење права на информисање, пише "РБК".
И псовке се морају заштитити
Колико је важно сачувати руски језик показује и недавна изјава лингвисте која се односи на очување руских псовки. У последњих неколико година, коришћење псовки у свакодневном говору постало је устаљена пракса, њима се служе и млађе, и старије генерације.
Међутим, уместо да буду резервисане за изузетне ситуације, псовке све чешће служе као уобичајене узречице, тамо где им није место. То је довело до њиховог постепеног "разводњавања", са чиме се не слаже лингвиста и стручни сарадник Института руског језика Владимир Пахомов: "Иако звучи парадоксално, идеја о заштити псовки је и више него оправдана. Треба да их чувамо и што ређе користимо, зато што су те речи јединствене и имају посебну моћ, коју у супротном могу изгубити", навео је недавно за "РИА Новости".