За многе март месец неочекивано постаје време несанице или поспаности. Људи чешће лоше спавају крајем зиме зато што организам излази из зимског режима и прилагођава се промени годишњег доба и доласку лета.
Људски сан је подређен циркадијалним ритмовима који се синхронизују са сменом дана и ноћи, као и годишњих доба. Када дневна светлост не делује на мрежњачу ока, у мозгу се смањује лучење серотонина - хормона среће који је одговоран за активност и мотивацију. Истовремено се повећава производња мелатонина, хормона сна. После зиме биолошки сат организма се поново подешава, а привремене тешкоће у прилагођавању новим условима могу се испољити као поремећаји сна.
"Зими, када има мање сати дневне светлости, ниво мелатонина остаје повишен и током дана, што ствара осећај сталне поспаности и апатије. Са доласком пролећа трајање дана се повећава, што може довести до померања биолошког сата. Поремећаји сна крајем зиме нису мит, већ физиолошка реалност повезана са хормоналним променама у организму због недостатка светлости. У већини случајева то је адаптивни механизам који не захтева лечење лековима", рекла је за Газету.Ru лекар, клинички фармаколог, Татјана Молостова.
Март је и период када се организам прилагођава не само дужем дану већ и све већој дневној активности. Са топлијим временом људи чешће мењају дневну рутину, дуже остају будни и више времена проводе напољу, што може привремено да помери уобичајено време одласка на спавање. Стручњаци напомињу да су такве краткотрајне промене у ритму сна уобичајене у прелазу између годишњих доба и да се код већине људи стабилизују након неколико дана или недеља.
Прелазак на летње рачунање времена додатно ремети биолошки сат у првим данима након померања сата.
Кључ за обнављање режима сна је устајање и одлазак на спавање у исто време, редовна физичка активност, избегавање телефона два сата пре спавања и пригушено светло пред одлазак у кревет. Организму је потребно неколико дана да се прилагоди. Ако ипак не успевате сами да нормализујете сан, обратите се стручњаку, лекару сомнологу.