Адел Иго, млађа ћерка Виктора Игоа одрастала је у Паризу, у изобиљу родитељске љубави и хармоничних односа са браћом и сестрама, а од малена је показивала даровитост за музику и похађала часове клавира. Лепота, таленат за музику, статус и богатство - рекло би се да је млада Адел Иго у животу имала све предуслове да буде срећна. Ипак, њена безбрижност престала је када је упознала младог официра Алберта Пинсона, за којим је "изгубила главу". Адел је младом официру писала писма, пратила га где год би га служба послала, плаћала његове кредитне дугове и родитеље лагала да су у браку. Иако сам Алберт није био заинтересован за Адел и покушавао да живи свој живот, она није одустајала од сопствене замисли, па се свуда представљала као његова супруга.
Стање илузије и помрачења свести у којима је живела скоро 20 година, потпуно занемаривши себе, своју породицу и живот, по Адел су имали драматичне последице, а када се вратила у родни Париз, отац ју је сместио у психијатријску клинику, у којој је провела остатак живота.
Свој траг ова трагична историја младе девојке није оставила само у уметности (будући да је по њеном животу снимљен филм), већ и у психијатрији, а феномен љубавне зависности добио је назив "Аделин синдром".
Три фазе Аделиног синдрома
Аделин синдром карактеришу манијакална опседнутост објектом своје љубави, психичка растројства и зависност од сопствених осећања. Узроци овог синдрома до дана данашњег нису истражени у потпуности, а већина психијатара је мишљења да се Аделин синдром јавља као последица недостатка родитељске љубави и пажње, ниског самопоуздања, као и предиспозиције за ментална обољења.
Психијатри издвајају три стадијума овог менталног обољења, од којих последњи није могуће излечити - сматра се да ова форма еротоманије (патолошки снажне опседнутости еротиком, претеране и неукротиве сексуалне страсти према особама супротног пола) потпуно "гута" здраворазумско размишљање, а чак и најиновативније и најнапредније методе у лечењу не дају никакве резулате, баш као што је то био случај са Адел Иго, чија је болесна љубав потпуно изменила њен живот.
Прва фаза - креирање слике идеалног партнера у глави, а затим одабир партнера који тој слици одговара и остваривање контакта
Друга фаза - приближавање особи, праћење сваког њеног корака, непрестани позиви и поруке, љубоморни испади, опсесивна брига и понуде за помоћ.
Трећа фаза - патолошко прогањање "партнера" и губитак интересовања за све изван тог односа: пријатеље, породицу, приватни живот, уз постепену комплетну деградацију личности. Јављају се и губитак апетита, жеља за изолацијом, несаница и честе промене расположења, а особа која од овог менталног поремећаја пати одбија да своје стање прихвати.