Магазин
Стижу безбедније капи за нос: Руски научници развили нови лек без ризика од зависности
Руски научници развили су капи за нос које, како тврде, не изазивају зависност, што je чест проблем који прати многе класичне препарате против запушеног носа. Основа нових капи је бишофит - минерал који се у Русији добија из локалних лежишта, а који је познат по свом богатом минералном саставу и антиинфламаторним својствима.
Научници су развили више медицинских средстава намењених ОРЛ пракси, стоматологији и дерматологији на бази биошфита, који има изражена антиинфламаторна и антимикробна својства, а истовремено подстиче локални имунитет и убрзава регенерацију ткива.
Још једна важна предност је добра подношљивост, што значи да препарати на његовој бази ређе изазивају алергијске реакције. Управо због тога истраживачи сматрају да би ови производи могли да постану безбеднија алтернатива бројним постојећим средствима која се користе у свакодневној терапији.
Посебну пажњу привукли су спрејеви и капи за нос. Они су осмишљени као замена за широко коришћене препарате на бази ксилометазолина или раствора морске воде. За разлику од класичних капи, које код честе употребе могу довести до зависности и хроничне запушености носа, нови препарат не би требало да изазива такве ефекте. Према досадашњим резултатима, не доводи до иритације слузокоже нити до алергијских реакција.
Поред препарата за нос, научници су развили и течности за испирање уста на бази бишофита. Оне су замишљене као природнија алтернатива бројним синтетичким средствима која се користе за одржавање оралне хигијене. Истраживачи верују да би овакви раствори могли да помогну у одржавању здравља десни, смањењу упала у усној дупљи и опоравку слузокоже након стоматолошких интервенција.
Нови препарати тренутно су прослеђени универзитетским клиникама, где су у току испитивања. Паралелно с тим, поднети су захтеви за патентирање развоја, што је следећи корак ка широј производњи, преноси "РИА Новости". Ако све буде текло по плану, патенти би могли да буду одобрени већ током ове године. У том случају, истраживачи очекују да би производња могла релативно брзо да почне, јер су интересовање за нове препарате већ показале и велике фармацеутске компаније.
Стручњаци упозоравају и да, осим што могу изазвати зависност, широко коришћени назални спрејеви и капи могу имати последице и на сан. Иако многима помажу да лакше дишу, посебно када је нос запушен, поједини препарати могу имати неочекиване ефекте ако се користе пред спавање.
Многи управо увече посежу за овим средствима у нади да ће им олакшати дисање и омогућити мирнији сан. Међутим, неки од најчешћих активних састојака у лековима против запушеног носа, попут фенилефрина и псеудоефедрина, делују тако што сужавају крвне судове у носној слузокожи и смањују оток, али њихово дејство није ограничено само на нос. Ове супстанце истовремено активирају симпатички нервни систем, који припрема организам за стресне ситуације и покреће реакцију познату као "бори се или бежи".
Зато се саветује опрез приликом њихове употребе у вечерњим сатима, а као блажа алтернатива често се препоручују физиолошки раствор, испирање носа или овлаживач ваздуха у спаваћој соби, који могу олакшати дисање без утицаја на квалитет сна.
Live
