Русија ушла у пет водећих земаља по броју жена у науци
По уделу жена међу истраживачима Русија је испред низа великих научних сила које предњаче по укупном броју жена у науци: Немачке (29,6 одсто), Јапана (18,5 одсто), Француске (30,6 одсто) и Републике Кореје (23,7 одсто). Учешће жена у науци у Русији упоредиво је са показатељима СССР-а у другој половини 20. века (36–40 одсто).
Највећи удео жена забележен је у хуманистичким наукама, где оне чине 61,9 одсто истраживача. Најизраженије "женске" области су филологија (73,6 одсто) и психологија (71,3 одсто. У медицинским, друштвеним и хуманистичким наукама удео жена прелази 55 одсто, док у техничким наукама износи око трећине (31,5 одсто).
Подаци о докторским студијама показују сличну структуру: међу свим новоуписаним студентима жене чине 26,9 одсто. Њихов удео достиже 53,7 одсто у медицинским наукама и око трећине у природним, пољопривредним, друштвеним и хуманистичким наукама, док је најмањи у техничким областима (15,9 одсто).
Социолошка истраживања показују постепену промену ставова који су раније подржавали родне стереотипе. Са тврдњом "успех у науци може да постигне само мушкарац" сложило се 18 одсто одраслих у Русији, док се 75 одсто није сложило. На питање какав лик им пада на памет на реч "научник", само око 10 одсто испитаника је директно навело мушкарца.
Шта то значи
Подаци за Русију потврђују глобални тренд постепеног раста учешћа жена у науци. Према подацима УНЕСКО-а, у свету жене у просеку чине око трећине истраживача, док се у Русији њихов удео приближава 40 одсто, што је изнад светског и европског просека.
Светска пракса показује да научни тимови који су разноврснији по полу чешће предлажу нове идеје, објављују радове у интердисциплинарним часописима и развијају решења која се могу комерцијализовати. Зато очување високог удела жена у руској науци, уз истовремено смањивање дисбаланса у техничким областима, може постати конкурентска предност за универзитете, истраживачке центре и бизнис.
У извештају се такође наводи да повећање броја значајних научних достигнућа у којима су важну улогу имале истраживачице, као и додела награда попут Награде председника Руске Федерације за младе научнике и признања "За верност науци", "Изазов" и других, доприноси промени друштвене перцепције улоге жена у науци.
Промена друштвених ставова која се огледа у томе да већина грађана Русије не верује да само мушкарци могу успети у науци и да се научник све ређе доживљава искључиво као мушкарац, ствара услове за већи прилив девојака у истраживање и развој. То би у будућности могло да утиче на структуру тржишта рада, захтеве послодаваца и систем подршке научним каријерама. Истраживање је спровео Институт за статистичка истраживања и економију знања Националног истраживачког универзитета у Русији.
