Друга трудноћа оставља другачији траг на мозгу од прве, показује ново истраживање

Мајчинство не мења само тело, већ и мозак - а чини се да се он при свакој трудноћи прилагођава на нов начин. Откривено је да друга трудноћа не представља просто "понављање" прве, већ доноси сопствене, специфичне промене у структури и функционисању мозга.

Истраживачи са Универзитетског медицинског центра у Амстердаму пратили су како се мозак мења код жена које чекају друго дете и упоредили те налазе са женама које су први пут трудне, као и са онима које никада нису рађале. Резултати сугеришу да мозак током друге трудноће пролази кроз неку врсту додатног "финог подешавања", као да се припрема за нов породични живот, то јест бригу о више од једног детета.

Тим је анализирао снимке мозга 30 жена пре и после друге трудноће, а те податке упоредио је са снимцима 40 жена које су прошле кроз прву трудноћу, као и са истим бројем жена које никада нису биле трудне. Показало се да и друга трудноћа доводи до промена у такозваној мрежи подразумеваног режима рада мозга - систему који је повезан са саморефлексијом, емпатијом и друштвеним интеракцијама. Ипак, те промене нису биле тако изражене као током прве трудноће.

С друге стране, код жена које су рађале друго дете највеће промене примећене су у деловима мозга задуженим за обраду визуелних и звучних информација, као и за усмеравање пажње. Научници сматрају да би управо такав "наоштрен" мозак могао да помогне мајкама да лакше реагују на различите стимулусе из окружења - што је посебно важно када се брину о више деце истовремено.

Још један занимљив налаз односи се на сиву масу мозга. И у првој и у другој трудноћи примећено је њено смањење, али истраживачи наглашавају да то није знак пропадања мозга. Напротив, сматра се да је реч о повећаној неуропластичности - способности мозга да се реорганизује и прилагоди новим улогама. 

Друга трудноћа изгледа као комбинација већ познатих промена из прве и додатних прилагођавања која су можда потребна када се породица проширује. Мозак, другим речима, не почиње од нуле, већ надограђује већ постојеће механизме.

Снимање мозга није вршено током саме трудноће, а број испитаница био је ограничен, па су потребна додатна истраживања како би се боље разумело како се ове промене развијају и да ли на њих утичу фактори као што су године мајке, преноси "Сајенс алерт".

Ипак, резултати већ сада отварају важна питања о томе како се мозак прилагођава мајчинству. Боље разумевање ових процеса могло би у будућности да помогне лекарима да раније препознају психолошке промене код мајки и да им пруже адекватнију подршку.