Прва жена која је одлетела у свемир: На данашњи дан је рођена Валентина Терешкова

Свет космонаутике данас је незамислив без два симболична имена - Јурија Гагарина, првог човека у свемиру, као и Валентине Терешкове, прве жене која је освојила орбиту. Њихови летови означили су нову еру у истраживању космоса и показали колико је совјетски свемирски програм био напредан.

Од текстилне фабрике до космичког програма

Терешкова је рођена у Јарославској области, у радничкој породици. Њен отац био је тракториста, а мајка је радила у текстилној фабрици. Са само 17 година и сама је почела да ради у фабрици, али је слободно време користила за хоби који ће јој променити живот - падобранство.

Њена љубав према летењу показала се као кључни фактор када је након Гагариновог историјског лета 1961. године главни конструктор совјетског свемирског програма, Сергеј Корољов, предложио да се у програм укључе и жене. Годину дана касније започета је селекција добровољки које би могле да постану космонауткиње.

За програм је стигло око 800 пријава, али је након строгих психофизичких тестова у финални круг ушло само пет кандидаткиња. Све су морале да испуне строге услове: Да буду млађе од 30 година, ниже од 170 центиметара и лакше од 70 килограма. 

Кандидаткиње су пролазиле кроз изузетно тешке тестове издржљивости. Тренирале су у термокамерама на температури од чак 70 степени Целзијуса уз око 30 одсто влажности ваздуха, а по десет дана проводиле су затворене у такозваним сурдокамерама - потпуно изолованим "глувим собама" које су служиле за тестирање психолошке издржљивости у условима потпуне самоће.

Иако су све имале одличне резултате у спорту или авијацији, на крају је избор пао управо на Валентину Терешкову.

Тајна мисија о којој ни породица није знала

Име прве жене космонаута дуго је држано у строгој тајности, а чак ни сама Терешкова није одмах знала да је управо она изабрана за историјски лет, а породици није смела да каже шта се спрема.

На дан лансирања родитељима је рекла да иде на такмичење у падобранству, док су праву вест - да је њихова ћерка полетела у свемир - сазнали тек преко радија.

"Ја сам Чајка. Како ме чујете?"

Историјски лет је полетео са космодрома Бајконур, а Терешкова је била у свемирској летелици "Восток-6", само два дана након лансирања "Востока-5" са космонаутом Валеријем Биковским. Научници су током мисије упоређивали податке са оба брода како би испитали како свемирски лет утиче на мушкарце и жене.

Недуго након полетања из орбите се зачуо њен глас: "Ја сам Чајка. Како ме чујете? Пријем!"

Кодирано име "Чајка" изабрано је у последњем тренутку. Првобитни предлог био је "Берјоза", али је промењен јер се "Чајка" лакше преносила Морзеовом азбуком.

Током мисије Терешкова је у космосу провела 2 дана, 22 сата и 50 минута. За то време Земљу је облетела 48 пута и прешла око 1.971.000 километара. У космичком дневнику бележила је све што се дешава током лета - од реакција организма на бестежинско стање до запажања о понашању летелице. Направила је и бројне фотографије Земље које су касније коришћене у проучавању атмосфере.

Иако је током лета имала и озбиљне мучнине, мисију је успешно привела крају. Њена слика емитована је на телевизијама широм Совјетског Савеза, а радио-веза је била успостављена чак и са кабинетом Никите Хрушчова.

Рекорд који је изненадио Американце

У тренутку када је полетела, Терешкова је имала само 26 година и била је чак десет година млађа од најмлађег америчког астронаута из програма "Меркјури 7".

Само једним летом провела је у свемиру више времена него сви амерички астронаути тог програма заједно, што је у то време представљало снажан симбол технолошке трке између две суперсиле.

Награде и живот после мисије

Терешкова је и касније остала активна у јавном животу, а њен допринос космонаутици наставио је да добија признања и деценијама након историјског лета. Тако јој је 2023. године председник Русије Владимир Путин уручио Орден Гагарина - недавно установљено одликовање које носи име првог човека у свемиру. Терешкова је постала прва особа која је награђена овим орденом, додељеним за изузетне заслуге у истраживању космоса, храброст током историјског лета и њен дугогодишњи јавни и међународни ангажман.

За подвиг у космосу Валентина Терешкова добила је око 30 одликовања, међу којима и највише совјетске титуле - звање Хероја Совјетског Савеза, као и ордене Лењина и Александра Невског. Њен лет остао је један од најзначајнијих догађаја у историји космонаутике, а сама Терешкова постала је национални и међународни симбол освајања свемира.

Након историјске мисије остала је у свемирском програму као инструктор космонаута, преносећи искуство новим генерацијама. Године 1969. дипломирала је на Ваздухопловној инжењерској академији "Жуковски" и поново се квалификовала за свемирске летове. Ипак, у космос више никада није полетела: После трагичне погибије Јурија Гагарина совјетски свемирски програм није желео да ризикује губитак још једног националног хероја.

У њену част један кратер на Месецу добио је њено име, а "Чајка" је постао и назив мале планете под бројем 1671, преноси "Роскосмос".

Поред тога што је остала упамћена као прва жена у свемиру, Валентина Терешкова је током каснијих деценија била активна и у политичком животу Русије, где је обављала функцију посланика у Државној думи.