Магазин
Замка перфекционизма: Нереални стандарди могу довести до акнсиозности и депресије
Изложеност друштвеним медијима и утицајним људима доводи до немогућих поређења са њима, као и осећају неадекватности код младих. Процењује се да је 25 до 30 посто деце и адолесцената склоно перфекционизму, кажу најновија истраживања. Како изаћи из замке перфекционизма?
"Перфекционизам нису високи стандарди, већ нереални стандарди", каже професор Ендрју Хил. Професор је истраживао стопу перфекционизма међу више од 40.000 студената од 1989. до 2016. године. Истраживачи су открили значајан пораст међу студентима у САД, Канади и Великој Британији - стопа перфекционизма се повећала чак дупло, са 9 на 18 посто.
"У просеку, млади људи су постали већи перфекционисти него што су били, а највише се повећало уверење да други људи очекују да будете савршени", рекао је професор Хил.
Перфекционизам подразумева тежњу да будете беспрекорни. Обично укључује претерано критичне самопроцене и претерану забринутост због негативних оцена других. Перфекционизам подразумева тежњу ка нереалним или недостижним циљевима, а неретко га прати разочарење када се они не остваре. У основи, претпоставка перфекционизма је да је једини пут до самоприхватања и мира беспрекорност. Притом се не ради о жељи за самоусавршавањем, већ више о тражењу прихватања и одобравања. Перфекционисти су посебно осетљиви чак и на могућност негативног (или чак недовољно позитивног) мишљење других људи и одбацивања.
Перфекционизам може представљати проблем, јер је савршенство немогућ стандард, а чак може смањити, не само продуктивност, већ и креативност, инспирацију и радост. На дуже стазе, може довести до прокрастинације, при чему се одлажу обавезе због потенцијалног негативног суда других људи, који се може десити уколико дође до неуспеха.
Који су типови перфекционизма
Самоперфекционизам - кога прати размишљање "Не смем да направим грешке", што може довести до интензивног осећања стида, кривице или самокажњавања када нешто крене наопако.
Друштвени перфекционизам - Размишљање да други људи треба да се придржавају наших правила или да имамо контролу над понашањем других.
Образовни перфекционизам - Учење нових ствари може бити фрустрирајуће, до те мере да некада људи буду претерано самокритични. Образовни перфекционизам заправо може још више отежати учење.
Компаративни перфекционизам - упоређивање достигнућа са другима. Стално поређење може довести до анксиозности, депресије и страха од неуспеха.
Перфекционизма није тежња ка изврсности нити покушај да се буде најбоља верзија себе.
А како настаје и шта је замка перфекционизма? Често људи формирају сопствене амбиције и снове на основу најуспешнијих људи у некој области, било да је реч о светски познатом сликару, невероватном музичару или супер-успешном математичару. Иако је добро циљати високо, проблем је у томе што ће, у поређењу са генијалним радом својих идола, рани креативни или професионални подухвати бити у најмању руку бледи. Тада обично особа себе дефинише као неспособну - то је суштина перфекционистичке замке.
Многи људи верују да је овакво размишљање помаже да се остваре циљеви и иде напред, а у многим случајевима то је тачно. Перфекционизам може бити здрав. Тежња ка реалним, разумним стандардима и амбицијама може помоћи да се повећа осећај самопоштовања и задовољства животом. Међутим, постоји танка линија између ове врсте здравог перфекционизма и неуротичног перфекционизма, у којем се постављају претерано високи стандарди из страха од неуспеха или разочарања других.
У овом стању постаје се претерано самокритичан, фокусиран на недостатке уместо да се примећује успех, особа осећа стид или кривицу када направи грешку. Многобројна истраживања, перфекционизам повезују са анксиозношћу, злоупотребом супстанци, опсесивно-компулзивним поремећајем, поремећајима у исхрани, клиничком депресијом, самоповређивањем и самоубиством. У истраживањима је доказано да је последица психичког стреса и ниског самопоуздања, као и са страха од неуспеха.
Замка перфекционизма може бити парализујућа, довести до неактивности и страха од грешке и фрустрације. Људи који су перфекционисти често проводе много времена размишљајући о томе шта би могло поћи по злу. Уместо тога је важно помоћи себи и радити да се замка перфекционизма заобиђе:
1. Боље је и завршити посао, него само пробати да све буде савршено
Људи често забораве да је оно што се једној особи чини одличним, другој може изгледати страшно. Веома је важно поставити смислене циљеве, јер је покушај савршенства често безуспешан подухват, који може довести до фрустрације и очаја. Уместо тога, концентрација би требало да буде на остваривим циљевима који се могу постићи.
2. Напредак је важнији од савршенства, јер је често потрага за савршенством губљење времена
Важно је запамтити да је напредак важнији од савршенства. Тежња ка савршенству често може довести до фрустрације и осећаја неуспеха, уместо тога, треба се усредсредити на напредак и прославити достигнућа, ма колико мала била.
3. Вежбати саморазумевање
Самокритика што нисте савршени, само ће погоршати ствари. Уместо тога, потребно је прихватити своје недостатке. Прихватање да нико није беспрекоран је кључни корак у превазилажењу перфекционизма.
