Како се Руси носе са усамљеношћу - и зашто је неки свесно бирају

Око трећина Руса - тачније 32 одсто - бежи од усамљености тако што гледају филмове и ТВ серије, показало је истраживање једног руског онлајн сервиса за психотерапију. У анкети је учествовало неколико хиљада људи старости од осамнаест до педесет пет година, што показује да испитаници различитих генерација користе врло сличне начине да се изборе са усамљеношћу.

Двоструки поглед на усамљеност

Резултати показују да Руси усамљеност виде на два начина. С једне стране, она им омогућава самоусавршавање - помаже да боље разумеју себе (59 одсто), да направе паузу од спољашњег света (48 одсто) и да се фокусирају на личне ствари (47 одсто). С друге стране, многи усамљеност доживљавају и као нешто штетно, јер чини људе мање друштвеним (36 одсто) и смањује животно искуство (34 одсто).

Зачарани круг скроловања: Мобилни телефони појачавају осећај отуђености, упозоравају научници

Разлике у перцепцији зависиле су од личности, ставова према животним изазовима, способности критичког размишљања и комуникације с другима. На крају, начин на који доживљавамо усамљеност одражава и наш општи поглед на живот, наглашава се у студији.

Чега се Руси највише плаше када су сами

Само 44 одсто Руса спремно је да намерно прихвати самоћу. Испитаници најчешће страхују од осећаја безначајности (61 одсто) и страх да ће мање вредети у очима ближњих (58 одсто). Најчешћи метод за бекство од усамљености је гледање ТВ серија и коришћење друштвених мрежа (32 одсто), док 26 одсто бира рад или учење, а 19 одсто кућне послове.

Стручњаци кажу да ови резултати показују одређени унутрашњи сукоб - многи осећају да им време насамо може помоћи да боље разумеју себе, али их истовремено плаши управо та тишина и суочавање са сопственим мислима.

Због тога многи покушавају да избегну осећај усамљености тако што стално нешто раде - гледају серије, проводе време на друштвеним мрежама или се преокупирају обавезама. Иза таквог понашања често се не крије само умор или потреба за одмором, већ и нелагодност која се јавља када човек остане сам са собом.

Када усамљеност постане свесни избор

Има и случајева када Руси желе самоћу, али само у изузетним ситуацијама. На пример, 53 одсто тражи усамљеност када је разочарана у друге, 51 одсто када је разочарана у себе, а 41 одсто када је уморна од друштвених контаката.

Стручњаци истичу да самоћа може бити корисна ако се користи паметно, то јест пре него што унутрашњи проблеми постану већи. Она омогућава идентификовање слабости и благовремено помагање себи или тражење подршке, пише "РБК Лајф".

Према испитанцима, 33 одсто сматра да здраво прихватање и нормализација усамљености може бити остварено провођењем квалитетног времена насамо, а 26 одсто верује да се то постиже радом на сопственом размишљању. На крају, истраживачи тврде да је самоћа ресурс који, ако се правилно користи, може помоћи да себе боље разумемо и осетимо равнотежу у животу.