Стручњаци у Русији су недавно открили велику шему заражавања Андроид телефона, у којој се злонамерни код крио у популарним апликацијама, према подацима руског Министарства унутрашњих послова.
У том нападу погођено је око 25 милиона паметних телефона. Након инсталације одређене апликације, попут игрице, малвер је на уређају покретао скривене процесе који су аутоматски посећивали одређене интернет странице. Тако су заражени телефони у позадини отварали веб-сајтове у невидљивим прозорима и симулирали прегледе тих страница.
На тај начин се вештачким путем повећавао интернет саобраћај, што је омогућавало нападачима да зарађују од оглашавања. Свакa таква "посета" изгледала је као да је прави корисник отворио страницу, па су оглашивачи плаћали приказе реклама који се у стварности нису догодили.
Стручњаци упозоравају да је посебно проблематично то што се злонамерни код најчешће крије у апликацијама које делују једноставно и корисно. Међу њима су батеријске лампе, апликације за чишћење меморије, читачи електронских књига, програми за праћење физичке активности, као и различите једноставне видео-игрице.
Управо се такве апликације најчешће преузимају, јер не захтевају сложене функције и корисници им лако дају дозволе за рад. То, међутим, може омогућити злонамерном софтверу да ради у позадини без знања власника телефона.
Поред финансијске штете, овакви напади могу довести и до успоравања рада телефона, бржег пражњења батерије и повећане потрошње интернет саобраћаја. У неким случајевима злонамерни код може отворити пут и за друге, опасније врсте сајбер напада.
Због тога стручњаци саветују да корисници апликације преузимају искључиво из проверених извора, да пажљиво читају дозволе које програм тражи, као и да редовно ажурирају оперативни систем својих телефона.
Истовремено, сајбер безбедност постаје све већи изазов и у другим областима дигиталног живота - стручњаци упозоравају и да преваранти све чешће користе и дипфејк технологију у апликацијама за размену порука.
Такви фалсификовани видео-или аудио снимци могу приказивати лице или глас познате особе, што жртвама ствара утисак да комуницирају са неким коме верују. Психолози објашњавају да мозак аутоматски препознаје познато лице као сигнал сигурности, па људи често занемарују ситне недоследности у понашању или говору, преноси "Аргументи и факти". Због тога стручњаци саветују опрез не само приликом инсталирања апликација, већ и приликом било које врсте комуникације на интернету.