Када заправо почиње старење? За Русе - тек после шездесете

Први изражени клинички знаци старења код већине људи јављају се након шесте деценије живота, према подацима руског Министарства здравља. 

"Код неких људи, болести повезане са старењем се манифестују пре 60. године, посебно ако су присутни фактори ризика. Међутим, најчешће видимо прве изражене клиничке манифестације старења након 60. године, а њихова учесталост се након тога постепено повећава", рекла је Олга Ткачова, главни геријатар руског Министарства здравља и директор Руског истраживачко-клиничког центра за геронтологију при универзитету "Пирогов".

Стручњаци истичу да се у познијим годинама често развија и такозвани полиморбидитет - стање у којем особа има више хроничних болести истовремено. То се најчешће дешава између 75. и 80. године живота, а у том периоду се чешће јављају и геријатријски синдроми, као што су општа крхкост организма, проблеми са памћењем, падови, као и слабљење слуха и вида.

Управо у тим годинама код многих људи почиње осетнији пад квалитета живота, јер комбинација здравствених проблема постепено утиче на свакодневно функционисање, преноси "РИА Новости".

Ипак, стручњаци наглашавају да календарска старост није увек поуздан показатељ стварног стања организма. Биолошка старост може значајно да се разликује од броја година у пасошу, јер на њу утичу генетика, животне навике, физичка активност и опште здравствено стање.

Прекретнице старења

Многа истраживања показују да се наше тело не мења само постепено током живота, већ да постоје и периоди драматичних биомолекуларних промена. Студије које су праћене код људи старости од 25 до 75 година показују да велики број молекула, протеина, РНК и микробиома - бактерија, вируса и гљивица у телу - доживљава значајне флуктуације у одређеним годинама. Најизраженије промене јављају се управо у 44. и 60. години живота.

Ове промене нису везане само за женски организам и менопаузу, већ утичу и на мушкарце. У средини четрдесетих, молекуларне промене се односе на метаболизам липида, реакције организма на алкохол и кофеин, кожу, мишиће и кардиоваскуларни систем. У шездесетим годинама, промене се односе на метаболизам угљених хидрата, имунитет, функцију бубрега, кожу, мишиће и кардиоваскуларни систем.

Открића показују да већина молекула (81 одсто) не старе равномерно, већ пролазе кроз нагле осцилације у овим кључним годинама, што може објаснити појаву изненадних и неочекиваних здравствених проблема, као што су Алцхајмерова болест или кардиоваскуларне болести.

Стручњаци препоручују да се у овим критичним периодима обрате посебна пажња на здравље: Саветују да повећамо физичку активност, контролишемо исхрану и ограничимо унос алкохола и кофеина. Свест о овим биомолекуларним променама може помоћи да старењем и потенцијални здравственим ризицима управљамо много ефикасније.