Иако се лекови из групе ГЛП-1, као што су Вегови и Оземпик, све више промовишу и широко користе, неколико студија указује и на потенцијално забрињавајуће нежељене ефекте - укључујући ново истраживање које се детаљније бави могућим губитком вида.
Ови лекови имитирају деловање хормона који смањује апетит, помажу варење и регулише ниво шећера у крви. Често се прописују за мршављење и лечење дијабетеса.
Међутим, све је више извештаја о проблемима са видом повезаним са ГЛП-1 лековима и њиховим активним састојком семаглутидом, због чега регулаторна тела за лекове преиспитују потенцијалне ризике на основу доступних података.
У новој студији тим научника са универзитета у Канади анализирао је податке о нежељеним ефектима које је током седам година, од 2017. до 2024. прикупљала Америчка агенција за храну и лекове (FDA), тражећи случајеве исхемијске оптичке неуропатије (ION).
Ово ретко стање може да изазове нагли и потпуни губитак вида услед недостатка дотока крви у очни нерв, а у неким случајевима последице могу бити трајне.
Истраживачи су желели да утврде колико се случајева јавило код људи који користе различите облике семаглутида: вегови (за мршављење), оземпик (за дијабетес типа 2) и рибелсус (за дијабетес типа 2).
Научници наводе да ова открића проширују претходне глобалне анализе и да, за разлику од ранијих студија које су указивале само на повезаност са одређеним леком, ова студија први пут показује да ризик од исхемијске оптичке неуропатије зависи и од формулације и од дозе, при чему је најјача повезаност уочена код веговија.
Статистичка анализа показала је да је вероватноћа пријаве овог проблема скоро пет пута већа код веговија него код оземпика, док код рибелсуса није уочена јасна повезаност са овим стањем.
То јесте велика разлика, али је важно посматрати бројке у ширем контексту. База података коју су истраживачи анализирали, садржи више од 30 милиона пријављених нежељених догађаја, а међу њима је забележено укупно 28 случајева који повезују лек вегови са исхемијском оптичком неуропатијом, као и 47 случајева који доводе у везу оземпик са истим стањем.
Иако је број случајева код оземпика већи, овај лек се користи знатно дуже од веговија. Упркос томе, истраживачи су утврдили да је најјача повезаност са овим поремећајем управо код веговија, а тај резултат је остао исти и након што су узети у обзир демографски фактори као што су године и пол. Према пријављеним случајевима, вероватноћа појаве исхемијске оптичке неуропатије код корисника веговија била је 4,74 пута већа него код корисника оземпика.
Уочена је и разлика између полова: мушкарци који користе семаглутид имали су око три пута већу вероватноћу да пријаве овај проблем у односу на жене које користе ГЛП-1 лекове.
Иако су ови резултати засновани на повезаностима из једне базе података, а не представљају процену ризика за целокупну светску популацију која користи семаглутид, стручњаци истичу да налази ипак изазивају забринутост и да су потребна додатна истраживања.
Истраживачи наглашавају да ови резултати указују на могући безбедносни проблем који зависи од дозе и који захтева хитна будућа истраживања како би се помогло у доношењу препорука за прописивање ових лекова и регулаторне политике.
У овој студији тим није истраживао тачан разлог могуће везе између ГЛП-1 лекова и губитка вида, али постоје одређене претпоставке. Једна од њих је да вегови, који се користи у већим дозама него други лекови из ове групе, може да снижава крвни притисак, што би потенцијално могло да смањи доток крви у око.
То је хипотеза коју ће будућа истраживања тек морати да провере. У међувремену, научници постепено стварају сложенију слику о деловању ГЛП-1 лекова. Поред њихових основних ефеката, повезују се и са бројним другим биолошким последицама - од смањеног ризика од рака до могуће веће вероватноће појаве депресије.
У пратећем коментару, истраживачи који нису учествовали у студији, истакли су да је важно пронаћи равнотежу између хитне потребе за стратегијама у борби против гојазности и потребе да се обезбеди безбедност терапија.
Закључују да су потребна додатна истраживања која ће дати прецизније информације, како би се боље разумело на који начин лекови против гојазности могу да утичу на здравље очију, посебно с обзиром на њихову све ширу употребу.
Резултати истраживања објављени су у часопису British Journal of Ophthalmology, а преноси Science alert.