Магазин
Научници су пронашли везу између конзумирања меса и ризика од депресије - посебно код жена
Често се говори о вези између хране и физичког здравља, али све више истраживања показује како она утиче и на расположење, ниво стреса, па и ризик од депресије. Посебно су у фокусу намирнице богате протеинима, јер учествују у процесима у мозгу који регулишу емоције. Нова студија управо је испитивала везу између уноса животињских протеина и менталног здравља, а резултати су показали занимљив образац.
Научници су открили могућу везу између конзумирања меса и мањег ризика од депресије и анксиозности. Према резултатима истраживања, редовно уношење намирница богатих животињским протеинима - попут меса, јаја, рибе и млечних производа - могло би бити повезано са бољим психичким благостањем.
У оквиру студије научници су анализирали навике у исхрани и психолошко стање око 7.000 добровољаца старости између 20 и 69 година. Процењивали су колико често учесници једу животињске и биљне протеине, а затим су њихово психолошко стање процењивали уз помоћ скале која мери ниво депресије, анксиозности и стреса. У обзир су узети и различити фактори који могу утицати на резултате, као што су старост, пол, начин живота...
Испоставило се да су испитаници који су уносили највише животињских протеина имали 27 одсто мањи ризик од депресије и 24 одсто мањи ризик од анксиозности у поређењу са онима који су их конзумирали знатно мање.
Истраживачи су такође приметили да је ова веза била посебно изражена код жена. Учеснице које су редовно уносиле веће количине животињских протеина показале су приближно 40 одсто већу отпорност на стрес у односу на оне чија је исхрана садржала мало таквих намирница. У анализу су укључени сви извори животињских протеина - месо различитих врста, риба, јаја и млечни производи.
Какву везу имају мозак и месо
Постоји неколико могућих физиолошких објашњења за ову повезаност. Аминокиселине које се налазе у животињским протеинима учествују у стварању серотонина и допамина, неуротрансмитера који имају кључну улогу у регулисању расположења, мотивације и осећаја задовољства. Поред тога, протеини доприносе стабилизацији нивоа шећера у крви, што може спречити нагле промене расположења и осећај исцрпљености. Животињски производи су истовремено богат извор витамина Б12, гвожђа и цинка - микронутријената који су важни за правилан рад нервног система и функцију мозга.
Ипак, истраживачи наглашавају да је реч о опсервационој студији, што значи да резултати показују повезаност између одређених навика у исхрани и психолошког стања, али не могу са сигурношћу доказати да један фактор директно изазива други.
Стручњаци зато саветују умерен и разуман приступ конзумирању меса. Препоручују да се црвено месо, као што су свињетина, говедина и јагњетина, једу до два пута недељно. Живина, попут пилетине и ћуретине, може да се једе нешто чешће, два до четири пута недељно. Истовремено, препоручује се да порције не прелазе око 200 грама, а као најздравији начини припреме издвајају се кување, припрема на пари и динстање.
С друге стране, ултра-прерађени месни производи попут кобасица и виршли не доносе исте користи. Ови производи често садрже велике количине соли, масти и адитива, па њихов утицај на здравље може бити супротан од онога што се постиже уравнотеженом и разноврсном исхраном, преноси "Руска газета".
Важно је имати на уму да је депресија комплексно стање које зависи од бројних фактора, укључујући генетику, животне околности, социјалну подршку... Исхрана, укључујући унос животињских протеина, може бити један од елемената који утичу на расположење, али сама по себи није лек нити гаранција за превенцију депресије. Стога је најбоље посматрати храну као део ширег приступа менталном здрављу који обухвата и физичку активност, квалитетан сан, управљање стресом и тражење професионалне подршке кад је потребно.
Live
