Стотинама година научници покушавају да објасне како мачке успевају да се окрену у ваздуху и готово увек слете на ноге, без обзира на положај из ког су пале. На први поглед делује као да се тело мачке једноставно "уврне" у прави положај, али физичари су дуго сматрали да такав покрет није могућ без спољашње силе.
Сада су истраживачи са Универзитета Јамагучи у Јапану понудили убедљиво анатомско објашњење. Према њиховим резултатима, кључ лежи у необичној флексибилности одређеног дела мачје кичме.
Испоставило се да грудни, односно торакални део кичме - који се налази у средини леђа - може да се ротира много више него доњи, лумбални део. У ствари, тај део кичме је готово три пута флексибилнији. Захваљујући томе, мачка може да окрене горњи део тела изузетно брзо, готово као клизач који нагло мења смер на леду, што су научници закључили након анализирања кичме пет преминулих мачака које су дониране за истраживање.
Да би проверили како то изгледа у пракси, научници су анализирали и видео-снимке две одрасле мачке које су пуштене са висине од око једног метра. Снимци су показали да мачке прво окрену предњи део тела ка земљи, а тек неколико десетина милисекунди касније и задњи део. Тај прецизно координисан покрет омогућава им да се у потпуности оријентишу пре него што стигну до подлоге.
Ово откриће помаже да се разјасни расправа која траје више од два века. Током тог периода предложено је више објашњења - од теорије да мачке користе реп као пропелер, до идеје да савијају тело под оштрим углом или наизменично увлаче и испружују ноге како би се окренуле.
Ново истраживање показује да је највероватније у питању комбинација више механизама. Док падају, мачке увлаче предње шапе уз тело, што смањује инерцију и омогућава брже окретање горњег дела тела. Истовремено испружују задње ноге, чиме повећавају инерцију доњег дела тела и држе га стабилнијим.
Када им је глава већ окренута ка земљи, мачке понављају исти поступак у обрнутом редоследу - увлаче задње ноге, испружују предње и довршавају ротацију. На тај начин горњи и доњи део тела увијају се у супротним смеровима, па мачка може да се окрене у ваздуху без спољашњег потиска, преноси "Дејли мејл".
Другим речима, мачке не крше законе физике, већ их само користе на изузетно вешт начин. Захваљујући комбинацији флексибилне кичме, брзих рефлекса и прецизне контроле тела, могу да се окрену у ваздуху и безбедно слете на шапе, чак и када падају из потпуно неповољног положаја.